Что это за прием и для чего он нужен?

advertisement
Хоразм вилоят педагог кадрларни қайта
тайёрлаш ва малакасини ошириш институти
«Тил ва адабиёт таълими» кафедраси
Дарсларда замонавий педагогик
технологиялардан фойдаланишнинг
аҳамияти
(10-қиcм)
Урганч - 2012
1
МАСЪУЛ МУҲАРРИР:
ПРОФЕССОР Р.Ж.ЮЛДАШЕВА.
ДОЦЕНТ
З.МАТҚУЛИЕВА.
ТАҚРИЗЧИЛАР:
УРДУ ПРОФЕССОРИ: З.ДЎСИМОВ.
ВПКҚТМОИ ДОЦЕНТИ:
С.Р.ДЖУМАНИЯЗОВА.
Ушбу
тўпламда
илғор
ўқитувчиларнинг
иш
тажрибалари
мужассамлашган.
Педагогик технологиялар асосида дарс ўтиш ва унинг самараси,
дарсларда турли ишчанлик ўйинларидан фойдаланиш аҳамияти, замонавий
дарсларга
қўйилган
талабларни
ўз ичига олган
мақолалар,
мактаб
ўқитувчиларига яқиндан ёрдам беради. МОИнинг профессор-ўқитувчилари
филология йўналишининг ислоҳотлари янгиликлари тўғрисида маълумотлар
келтирганлар.
ВПКҚТМОИ ИЛМИЙ КЕНГАШИНИНГ 2012 ЙИЛ _____ - СОНИДА
ТАСДИҚЛАНДИ.
2
Джуманиязова С.Р.,
проректор ХорезмИПК
Техника речи учителя
Голос человека производит определённое впечатление на окружающих,
служит инструментом воздействия. Звуковое оформление речи составляет
эмоциональный фон выступления, разговора, который может быть
положительным
или
отрицательным.
Недостатки
произношения
(крикливость, резкость, гнусавость, нечёткость артикуляции) являются
препятствием в коммуникационном общении. Хорошо звучащий голос
тонизирует нервную систему самого говорящего, придаёт уверенность,
создаёт настроение.
Речевые изъяны очень устойчивы. Из бытовой речи они часто
переходят в профессиональную речь. Однако официальная обстановка
требует управления голосом, владения полным стилем произношения, т.е.
внятного проговаривания.
Владеть речевой техникой – это значит добиться интонационной
подвижности и выразительности, мягкого, свободного, чёткого звучания;
уметь пользоваться нюансами тембра.
Постановка голоса, коррекция определённых его свойств с позиций
требований к профессиональным качествам речи учителя, т.е. чистота и
ясность тембра, естественность звучания голоса, его благозвучность;
широкий диапозон голоса по высоте и громкости, его способность к
тональным изменениям, гибкость, способность меняться без усилий и
напряжения; суггестивность – способность голоса внушать эмоции и влиять
на поведение учащихся – всё это весьма важно для профессиональной
деятельности учителя.
Все части речевого аппарата участвуют в создании акустических
характеристик: темпа, громкости, высоты, тембра, ясности и чёткости
произношения. Систему перечисленных фонетических средств часто
называют интонацией, а также просодикой.
Речь учителя обладает особыми свойствами просодического характера.
К ним относятся темп речи, его громкость, тембр, тон. Эти свойства не
существуют сами по себе, а выступают в речи совместно со словами,
словосочетаниями, предложениями и т.д.
Совершенно ясно, что человек может говорить быстро или медленно,
громко или тихо, уверенно или неуверенно, используя мимику и жесты или
не используя их.
Учитель в классе обязательно должен, исходя из создающихся условий,
умело применять такие свойства устной речи. Например, во время
объяснения новой темы или трудных явлений русского языка он замедляет
свою речь, выдерживает нормальную громкость, говорит уверенно,
3
спокойно, заинтересованно. При проверке домашнего задания или на
повторительных уроках можно говорить чуть быстрее, но опять же
убедительно, спокойно, рассудительно. Для педагога очень важно умение
сознательно регулировать – применительно к различным педагогическим
обстоятельствам – темп, громкость речи, менять в случае необходимости
тембр и тональную окраску голоса. Только так можно заинтересовать
учащихся нашим учебным предметом.
Для того, чтобы научиться управлять педагогическим общением на
уроке, необходимо предварительно продумать, как осуществить свою роль –
роль ведущего, какие языковые и неязыковые средства могут быть
использованы в этих целях. Учитель должен систематически анализировать
свою систему общения с учащимися, и сюда нужно обязательно включить
вопросы типа: насколько выбранный мною тон соответствовал основной
задаче урока; достаточно ли я использовал средства выразительности устного
звучащего слова; в какой момент нужно было изменить тон, громкость, темп
речи и т.д.
В речи учителя обязательно должны присутствовать образные
средства.
Доступность, уместность как качества речи определяют её соответствие
ситуации общения. Доброжелательное отношение к
классу является
условием проявления этих качеств.
Особую роль играет действенность речи – побуждение слушателя к
изменениям внешним (поступок, действия) или внутренним (мысли,
настроения).
Весьма полезно включать в свои конспекты
просодических средствах языка.
особые пометки о
В русской разговорной литературной речи, функционирующей во
многих ситуациях служебного общения, словесные и несловесные средства
выражения очень тесно связаны. Параллельно с языком используются
мимика, жесты, пантомимика, передающие 60-80 % информации. Они
развиваются как общественные знаки коммуникации, хотя некоторые
элементы, составляющие их, врождённы. Жесты и мимика, позы наделены
семантико-экспрессивной окраской, подчиняются этическим нормам. В
условиях служебного взаимодействия тональность невербального поведения
должна оставаться невербальной. Чрезмерная жестикуляция при деловом
разговоре может быть расценена как проявление фамильярности.
Владение мимикой, умение передавать эмоции (радость, гнев,
удивление, отвращение, страх, грусть…) является профессиональным
требованием для менеджеров, политиков, педагогов, всех людей
«речеведческих» профессий. Считается, что наиболее экспрессивны рот,
губы.
4
С помощью глаз мы получаем самые точные и открытые сигналы,
поэтому во время делового разговора важно контролировать выражение глаз,
встречаться взглядом с коммуникантом не менее 60-70 % времени контакта.
Взгляд рекомендуется направлять на воображаемый треугольник на лбу
собеседника и не отпускать ниже его глаз.
В физиологических исследованиях отмечено, что, когда человек
доволен, радостно возбуждён, его зрачки расширяются в 4 раза по сравнению
с нормальным состоянием, и наоборот. По этому признаку можно точно
узнать реакцию на услышанное.
Одни жесты являются произвольными, другие – обусловлены
импульсами подсознания. Понимание невербального языка позволяет точно
определить замыслы, позицию собеседника. Избавиться от бессознательных
жестов и телодвижений можно путём тренировки. Внутреннее состояние
обычного человека можно распознать по несловесным средствам.
Выделяется несколько основных жестов и поз, отражающих различные
психологические реакции:
Жесты открытости свидетельствуют об искренности, добродушном
настроении. К ним относится жест «раскрытые руки» (говорящий
протягивает руки в вашу сторону, ладонями вверх, расстегивание пиджака).
Жесты подозрительности и скрытости. Собеседник машинально
потирает лоб, виски, подбородок. Другой показатель недоверия –
несогласованность жестов и мимики («искусственная улыбка»).
Жест защиты – скрещенные руки.
Жесты размышления и оценки отражают состояние задумчивости и
стремление найти решение проблемы («рука у щеки», «пощипывание»
переносицы, почёсывание подбородка и прищуривание глаз).
Жесты сомнения и неуверенности – это прикосновение к носу или его
лёгкое потирание.
Жесты уверенных в себе людей с чувством превосходства над другими
– это закладывание рук за голову или за спину, с захватом запястья.
Жест несогласия – собирание несуществующих ворсинок с костюма.
Жесты и позы, свидетельствующие о нежелании слушать –
прикосновение к уху, опускание век, передвижение, поворот всем корпусом в
сторону двери.
Жесты лжи – закрытие носа, глаз, ушей руками, прикосновение к носу,
потирание век, опускание глаз. Жесты и мимика лжеца рассогласованы.
Точно так же, как и в любом общении, дополнительным каналом связи
учителя с учениками служит визуальный канал или кинесический код, т.е.
совокупность мимики, жестов, движения, позы.
5
Жесты не менее естественны в педагогическом общении, чем речь и
интонация. Якубинский Л.П. говорил: «Мимика и жест, являясь постоянным
спутником всяких реагирований человека, оказывается постоянным и
могучим сообщающим средством».
Жест – явление индивидуальное. Он неразрывно связан с движением
мыслей и чувств. В соединении всех средств звучащей речи достигается
смысловая и эмоциональная полнота, конкретность и завершённость.
Естественно, и учитель, и ученики используют в той или иной мере
жесты и мимику. При этом в педагогическом взаимодействии учителя и
ученика этот язык выполняет важные функции: регулирующую (эта функция
связана с управлением поведением учеников на уроке), указательную (эти
жесты заменяют набор словесных педагогических клише, связанных с
организацией учащихся), изобразительную (данная
функция помогает
раскрыть значения слов), реагирующую (эти жесты являются средством
установления контакта).
Все эти движения, заменяя или дополняя вербальное общение,
разнообразят возможности взаимодействия учителя и учащихся.
Литература
1.Аллан П. Язык телодвижений. – Н.Новгород, 1992
2.Груздев З., Куцкая С. Руководство по технике речи. – 2-е изд.- М., 1999.
3.Земская Е.А. Русская разговорная речь. М., 1993
4.Мицич П. Как проводить деловые беседы. – М., 1993
5.Никольская С.Т. Техника речи. М., 1998
6.Ниренберг Д., Калеро Д. Как читать человека словно книгу // Курс
практической психологии. Сост. Р.Р.Кашапов. – М., 1999
Юлдашева Р.Ж.,
проф. ИППКПК
Мама, милая мама!
(Литературно – музыкальная композиция)
Участвуют 2 ведущих и чтецы.
Звучит лирическая мелодия
1 – й чтец:
Есть светлый на земле приют,
Любовь и верность там живут.
Всё, что порой лишь снится нам,
Навеки приютилось там.
То сердце матери! Оно
6
Такою нежностью полно!
(Л.Койдула)
1-й ведущий: Слово мама – особое. Оно рождается вместе с нами,
сопровождает нас всю жизнь. Ведь совсем не случайно, что ребенок, еще не
умеющий говорить, раньше других слов произносит это волшебное слово:
«Мама!»
2 –й чтец:
Руки мамы…
Люблю их с детства.
Где б дорога моя ни шла,
Никуда мне от них не деться,
От душистого тепла.
Руки мамы.
В морщинах, в родинках,
Сколько вынесли вы, любя:
С этих рук
Я увидел Родину,
Так похожую на тебя,
Мама…
(А.Дементьев)
Тихо звучит песня «Куда уходит детство».
Ведущий под музыку:
Детство. Великая, волшебная, таинственная страна, из которой приходят все
люди. В детстве начинается Человек. Начинается
его Любовь.
Страх.Сочувствие, Сострадание. В детстве в нашу жизнь входит самая первая
песня, колыбельная, которую нам пела мама.
Звучит музыка.
3-й чтец под музыку:
В свете луны заблестит опахало,
Тонкую руку рукав обовьет,
Мать улыбнется светло и устало,
Жестом знакомым меня позовет.
И, наклоняясь над зыбкой моею,
Станет укачивать и бормотать:
«Спи, засыпай мой сыночек, скорее,
Ты притомился, пора засыпать…»
(А.Арипов)
Ведущий: Из далекой древности (У1 в.до н.э.) греческий философ Фалес
послал нам мудрое предостережение: «Помните, что дети ваши будут
обходиться с вами так же, как вы обходитесь со своими родителями».
Звучит песня «Родительский дом».
4-й чтец: Милая, добрая, старая,нежная,
С думами грустными ты не дружись,
Слушай – под эту гармонику снежную
Я расскажу про свою тебе жизни.
7
(С.Есенин)
5-й чтец:
Чем ты,мама,для меня была?
Луком со звенящей тетивою.
Я – твоя последняя стрела –
К дальней цели пущена тобою.
Я в тревоге,думая порой,
Что с тобою будет,бедной,
Если мне – стреле твоей заветной –
Не достигнуть цели заповедной?
У тебя ведь нет стрелы другой!
(Халима Худайбердиева)
Звучит музыка. Ведущий и чтец говорят под музыку.
Ведущий: Сколько нежности хранят эти строки! Конечно, это особенные
поэтические слова. Но попробуйте написать подобное в письме или
поздравительное открытке своей маме!
6-й чтец:
Ты к ней спеши. Спеши.
Спеши!
Непостоянно бытие.
Ладошку легкую ее
В свои ладони положи.
И в них держи.Держи.
Держи!
(Е.Лебедев)
Звучит музыка.
Ведущий: Широкой популярностью стихотворение Дмитрия Кедрина
«Сердце». Построенное на народно – поэтической основе , оно пронзает
каждой своей строкой.
7 чтец:
Дивчину пытает казак у плетня:
- Когда ж ты, Оксана, полюбишь меня?
Я саблей добуду для крали своей
И светлых цехинов и звонких рублей.
Дивчина в ответ, заплетая косу:
- Про то мне ворожка сказала в лесу.
Пророчит она: мне полюбится тот,
Кто матери сердце мне в дар принесет.
Не надо цехинов, не надо рублей –
Дай сердце мне матери старой своей.
Я пепел его настою на хмелю,
Настоя напьюсь – и тебя полюблю!
Казак с того дня замолчал, захмурел,
Борща не хлебал, саламаты не ел.
Клинком разрубил он у матери грудь
8
И с ношей заветной отправился в путь.
Он сердце ее на цветном рушнике
Коханой приносит в косматой руке.
В пути у него помутилось в глазах,
Всходя на крылечко, споткнулся казак.
И матери сердце, упав за порог,
Спросило его:»Не ушибся, сынок?»
Ведущий: Что это? Горький намек? Материнская тревога? Да, но не только.
Это еще и жалость , и сочувствие. Сын не только «споткнулся», он – пал, и
мать с ее «зрячей душой» видит и понимает, почему «помутилось в глазах у
сына». Его боль стала в тот же миг и ее кровной болью.
Ведущий: С картин многих великих художников смотрит женщина с
ребенком на
руках. Грустная, задумчивая, улыбающаяся,озабоченная,
счастливая, несчастная. Это не иконы, это портреты матерей – символ и
олицетворение дающей жизнь.
Чтец под музыку:
Дети никогда не говорят матерям о своей любви к ним. Они даже не знают,
как называется чувство, которое все сильнее привязывает их к матери. В их
понимании это вообще не чувство, а то, без чего нельзя жить – как воздух,
как дыхание.
Веду3щий под музыку: Как много нерастраченной нежности и ласки остается
в нас. Как поздно иногда мы понимаем это, рвануться бы в прошлое, все
переменить,но увы:
Чтец в форме солдата:
Я маму не целовал давно:
Маленьким был – целовал,
В объятьях душил,
С улицы жаловаться спешил,
Потом торопливо мужать решил.
Думал: «Мужество! Вот он!»
Думал: «Мужество – это вот:
Прийти домой и сказать:
«Пока ! Я на войну!..»
Улыбнуться слегка
И повернуться спиной к слезам,
К зовам маминым, - на вокзал!
Женщина вырастила меня.
Морщины уже на лицо легли.
Губы сомкнуты. Отцвели.
Но много в глазах – моего огня.
Вот фотокарточка.
Изо дня в день
Я думаю о тебе,
Моей колыбели, моей судьбе –
Женщине, вырастившей меня.
9
Я маму не целовал давно:
Только б мне возвратиться лишь!..
Мама,
Если меня простишь
Сердцем маминым,
Решено:
Я расцелую тебя одну,
Сердце послушаю,обниму,
Слезы вытру,
В лицо взгляну:
Перед тем, как уйти на войну.
(М.Луконин)
Ведущий: «Оглянись же ты,юноша,мой друг,оглянись, и скажи, когог ты
обижал в жизни больше, чем мать, - не от меня ли, не от тебя, не от него, не
от наших неудач, ошибок и не от нашего ли горя седеют наши матери? А
ведь придет час, когда все это обернется мучительным упреком сердцу.
Мама! Мама! Прости меня, потому что ты одна, только ты одна на свете
можешь прощать, положи на голову руки, как в детстве, и прости…»
(А.Фадеев)
Чтец:
Накрой меня,мама, пуховой ладошкой,
Горячей щекою покрепче прижмись,
Пускайпод сиренью твоей за окошком
Зеленым ростком пробивается жизнь.
Пусть звездочки ночью шалят в огороде,
Купаются весело в бочке с водой.
И пусть улыбается к ясной погоде
Молоденький месяц с седой бородой.
Ты мне подоткни под бочок одеяло,
Пусть в сонном полете оттает душа.
Я знаю, что ты до сих пор не устала.
И так же, как в детстве моем, хороша!
(А.Шурыгин)
Чтец:
Стань отцом мне, сын мой милый,
Поддержи и защити.
Если в чем я согрешила,
Ты, сынок, меня прости.
Я срываюсь ежедневноНевоздержанная мать.
Из себя то выйду гневно,
То приду в себя опять.
Я давно не плачу явно
Молча пью я слез вино,
А смеяться и подавно
10
Разучилась я давно.
…Но когда иссякнут силы,
Превращусь перед концом
Я в дитя, сыночек милый,
Стань тогда моим отцом!
(Х.Худайбердиева)
Чтец:
Мама, много бед над тобой
Одержали побед,
Да придет к тебе радость,
Бубенчиком смеха звеня.
…Я желаю цветов тебе,
Неувядающих роз.
Сыновей я желаю тебе,
Чтобы бились всерьез
За цветение вечного мира,
За то, чтобы рос
На земле и в душах людских
Зацветающий сад!
(Х.Худайбердиева)
Ведущий:
Давайте признаемся в любви к женщине. К женщине, которая дала нам
жизнь,которая всегда рядом с нами, в горе и в радости.
Чтец:
Воспеваю то, что вечно ново,
И хотя совсем не гимн пою,
Но в душе родившееся слово
Обретает музыку свою.
И,моей не подчиняясь воле,
Рвется к звездам, ширится окрест:
Музыкою радости и боли
Он гремит – души моей оркестр.
Чтец:
Но когда скажу впервые,
Это Слово – Чудо, Слово –Свет,Встаньте, люди!
Павшие,живые!
Встаньте,дети бурных наших лет!
Встаньте,сосны векового бора!
Встаньте,распрямитесь, стебли трав!
Встаньте,все цветы! И встаньте,горы,
Небо на плечах своих подняв!
Чтец:
Встаньте все и выслушайте стоя
Сохраненное во всей красе
11
Слово это – древнее, святое!
Распрямитесь! Встаньте! Встаньте все!
Как леса встают с зарею новой,
Как травинки рвутся к солнцу ввысь,
Встаньте все, заслушав это слово,
Потому что в слове этом – жизнь.
Чтец:
Слово это – зов и заклинанье,
В этом слове – сущего душа.
Это – искра первого сознанья,
Первая улыбка малыша.
Чтец:
Слово это пусть всегда пребудет
И,пробившись сквозь любой затор,
Даже в каменных сердцах пробудит
Заглушенной совести укор.
Чтец:
Слово это сроду не обманет,
В нем сокрыто жизни существо.
В нем – исток всего. Ему конца нет.
Встаньте!...
Я произношу его:
Все: « МАМА!» Звучит музыка
Z.Matquliyeva- XVPKQTMOI,
”Til va adabiyot ta’limi”
kafedrasi katta o’qituvchisi
Ona tili ta’limida ijodiy fiklash masalasi
Davlat tili haqidagi Qonun qabul ilinganida 20 yildan oshibdi. Shu yillar
mobaynida til ta’limiga katta e’tibor qaratilib,maktab o’qituvchilariga nazariy
jihatdan asoslangan zamonaviy ta’limni qamragan qo’llanmalar,uslubiy
tavsiyanomalar yaratildi.
Maqsad nima?
Ona tili ta’limini talab darajasida yoshlarga yetkazish.
Ona tilini o’qitishdan maqsad va kutiladigan natija quyida keltiriladi:
Ona tili ta’limi oldida uch asosiy maqsad turadi:
a) adabiy til me’yorlarini singdirish, imlo va tasavvuf savodxonlikni ta’minlash;
b) ta’lim oluvchida izlanish, ijodiy fikrlash qobiliyatini shakllantirish va
rivojlantirish;
d) ijodiy fikr mahsulini shakl va sharoitlarda to`g`ri va ravon ifodalash
ko`nikmalarini shakllantirish.
Davlat tili ta’limi oldida esa ikki asosiy maqsad turadi:
12
a) davlat tilida zaruriy jonli muloqotga kirisha olish;
b) davlat tilida ish yurita olish, iqtisodiy nutq madaniyatiga ega bo`lish.
(H.Ne’matov).
Ona tili bo`yicha belgilangan Davlat ta’lim standartlarida (DTS) ham
o`quvchi bilimiga qo`yilgan talablar ko`rsatib o`tilgan. Shunga ko`ra ona tili
bo`yicha berilgan 750 dan ortiq qoida, ta’rif va tushunchalarni o`quvchilarga yod
oldirmasdan berilgan topshiriqlarni bajarish jarayonida hosil bo`lgan
tushunchalarni xulosalashga o`rgatish, o`z fikrlarini ayta olish qobiliyatlarini
shakllantirish lozim.
O`quvchi qachon o`z fikrini ayta oladi?
- o`quvchini mantiqan o`ylatadigan savol (muammo yaratilsa) berish;
- barcha o`quvchini faollashtira oladigan usullarni qo`llasa;
- kichik guruhlarda yoki juftlikda ishlashga o`rgatilsa;
- o`quvchi javobini noto`g`ri deb aytilmasa;
- o`quvchini rag`batlantirib turilsa; (rag`batning turli usullari mavjud).
Darslardagi har bir o`quvchiga berilgan e`tibor – kelajakka berilgan e`tibor
ekanligini his qilish har bir pedagogga xos.
Nutq fikrni so`z orqali ifodalash qobiliyati, mahoratidir.
Har bir inson nutqini boyitishi uchun tilni bilishi, uni o`rganishi talab
qilinadi.
O`quvchi nutqini o`stirish uzviylik va uzluksizlik asosida olib borilishi
nazarda tutiladi.
Nutq ikki shaklda namoyon bo`ladi:
- og`zaki;
- yozma.
Bolani og`zaki (va yozma) nutqini o`stirish juda kichikligidan boshlanadi va
uzluksiz ravishda takomillashib boradi.
5 – 6 – sinf o`quvchilarining ona tili darslarida nutq o`stirishi hozirgi
kunning talabidir o`quvchilarni 4 – 5 ta guruh qilish, guruhlarni nomlash.
(Zukkolar, Donolar, Chaqqonlar, Bilimdonlar, Shavvozlar...) har bir guruhga
oldinma ketin 2 – 3 ta topshiriq berish;
- Bu topshiriqlar taqtimotini o`tkazish bu turli usullar bilan amalga
oshiriladi:
- Yozganlarini bitta o`quvchi o`qib beradi;
- Yozganlarini plakatda doskaga ilib qo`yadi;
- sahna ko`rinishi orqali ifodalaydi;
- har bir o`quvchi fikri kichik qog`ozga yozilib, plakatga (belgilangan joyga)
yopishtiriladi.
Bajarilgan ishlar oldindan belgilangan mezon asosida baholanadi. Bu
ko`nikmalar yozma nutqqa ham ijobiy ta’sir ko`rsatadi.
7 – 8 – sinflarda ko`proq matn yaratish, matn tahlilini o`tkazish,
topshiriqlarni bajarish orqali yozma va og`zaki nutqi o`stiriladi.
9 – sinfga kelib o`quvchining nutqi talab darajasida bo`lishi ko`zda tutiladi.
Kichik sinflardagi matnlar yuqori sinfda insho bilan almashadi. Chunki
insho – matnning oliy ko`rinishi.
13
Nutqning ta’sirchan bo`lishi notiqning so`z boyligi bilan bog`liq.
So`zlovchining so`z boyligi ko`p bo`lsa, uning nutqi shuncha ta’sirchan
bo`ladi. O`z fikrini tinglovchiga o`zi o`ylaganday yetkazish imkoni bo`ladi.
O`quvchining so`z boyligini oshirish uchun yuqoridagilardan tashqari,
darslarda so`zlarning ma’nolariga ham izoh berib o`tilsa maqsadga muvofiq bo`lar
edi.
5-sinf darsligidagi ”Sintaksis va Punktuatsiya” , ”Morfologiya”, ”Fonetika” va
”Leksikologiya” bo’limlariga oid mavzularni o’tishda nutqiy mukammallikni
rivojlantirish masalasini amalga oshirish imkoniyatlari mavjud.
6-sinfdagi ” So’zlashuv uslubi va badiiy uslub ” mavzusini o’tishda oldindan
belgilangan kichik guruhlarga quyidagi topshiriqlarni berish mumkin:
1-guruhga:
1-topshiriq:So’zlashuv uslubining o’ziga xos belgilari.
2- guruhga:
1-topshiriq: Badiiy uslubning asosiy belgilari
3- guruhga
1-topshiriq : ”O’zbek adabiyoti” darsligidan badiiy uslubga xos
so’zlardan 10-15 tasini yozing
4- guruhga
1-topshiriq : ”O’zbek adabiyoti” darsligidan So’zlashuv uslubga xos
so’zlardan 10-15 tasini yozing
7-sinfda ”So’zlarning aloqa munosabat shakllari” mavzusini o’tishda berilgan matn
Yuzasidan topshiriqlarni bajarish orqali nutq ostirish nazarda tutiladi:
-Matndan
mustaqil
so’zlarning
ma’naviy
turkumlari(fe’l,
ot,sifat,son,ravish,olmosh va taqlid so’zlardan) 3-4 tadan misol toping.
-Matndan qo’shimcalarni aniqlang, ularning ma’no va vazifalarini izohlang.
8-sinfda gap qoliplari asosida gap bo’laklarini to’g’ri qo’yish ko’nikmalarini
shakllantirish,
9-sinfda turli mavzularda ijodiy insho yozish – nutq o’stirish omili ekanligini qayd
qilish lozim.
Yangi yaratilgan Ona tili darsliklarida o’quvchilar nutqini o’stirishga katta e’tibor
qaratilgan bo’lib, matn ustida ishlash har bir mavzuda belgilab o’tilgan.
Xorazm VPKQTMOI,Til va adabiyot
ta’limi kafedrasi katta o’qituvchisi
Sobirov Qahramon
Bir soatlik fransuz tili darsining tuzilishi
Dars konspektini fransuz tilida yozish tavsiya etiladi. Fransuz tili darsining
xususiyati uning nutq yomnalishida bo’lishidadir. Fransuz tili darsi amaliy,
umumta’limiy, tarbiyaviy, rivojlantiruvchi o’qitish maqsadlarini mustaqil, ijodiy
ishlash faolligini amalga oshirishga qaratilishi lozim. Fransuz tili darsi ta’lim
berayotgan va ta’lim olayotganlar faoliyatidir. Hozirgi davrda fransuz tili darsiga
14
didaktik tomondan yondashilib, uni didaktik tizim deb qaraladi. Dars
umumdidaktik, metodik tamoillar asosida tashkil qilinadi, olib boriladi.
Fransuz tili darsi:
1. fransuz tilidan ta’lim berish;
2. fransuz tilini amalda qo’llashni;
3. o’quvchi talablarini rivojlantirishni;
4. tarbiyalashni ko’zda tutadi.
Zamonaviy metodika yo’nalishidagi olimlarning ta’kidlashicha dars
jarayonini 3 bosqichga bo’lish mumkin:
1. darsning boshlang’ich bosqichi;
2. darsning asosiy bosqichi;
3. darsning yakuniy yoki oxirgi bosqichi.
Darsning boshlang’ich bosqichini: 1. salomlashish yoki tashkiliy jarayon (moment
d’organisation), 2. fonetik mashg’ulot, 3. og’zaki nutq mashg’ulotlariga bo’lish
mumkin. Bu 3ta qism fransuz tili darsini tashkil qilishga, fransuzcha muhit
yaratishga xizmat qiladi.
Darsning asosiy bosqichida esa yangi til materiallari o’rgatiladi, tinglab tushunish,
gapirish, o’qish, yozuv malakalari shakllantiriladi, hosil qilinadi, rivojlantiriladi.
O’zlashtirish, mustahkamlash uchun turli mashqlar bajariladi. Albatta, ularni
o’rgatish metod, usullari aniqlanib, amalga oshirish dars rejasida ishlab chiqiladi.
Dars yakunida, oxirgi bosqichida:
1. darsga yakun yasaladi;
2. o’quvchilarning javobi izohlanib baholanadi;
3. uy vazifasi beriladi.
Bir soatlik fransuz tili darsning konspekti o’z ichiga darsning mavzusini, darsning
asosiy va qo’shimcha vazifasini, darsning jixozi, darsning tarbiyaviy tomonini,
darsda qo’llaniladigan, sinfda ishlatiladigan fransuzcha iboralarni xamda
yuqoridagi 3 ta bosqichni o’z ichiga oladi.
Uning ko’rinishi quyidagicha:
Fransuz tilida bir soatlik dars rejasi;
1. darsning mavzusi:
2. darsning asosiy vazifasi:
3. darsning qo’shimcha vazifasi:
4. darsning jixozi:
5. darsning tarbiyaviy momenti:
6. darsda qo’llaniladigan iboralar:
Asosiy vazifalarda nutq faoliyati turlari bo’yicha, qo’shimcha vazifada til
materiallari bo’yicha belgilanadi. Ko’pincha darsning asosiy va qo’shimcha
vazifalarini birlashtirib darsni maqsadi deb xam ataladi.
Darsning borishi.
15
I . darsning boshlang’ich bosqichi.
1. salomlashish yoki tashkiliy jarayon:
2. fonetik mashg’ulot:
3. og’zaki nutq mashg’uloti:
I I. darsning asosiy bosqichi:
III. darsning oxiri, yakuniy bosqichi:
a)darsga xulosa yasash;
b) baholash;
v) uy vazifa;
Bu fransuz tili darsining umumiy tuzilishidir.
Dars rejasining mazmuni, darsning borishi, qilinadigan ishlar, qo’llaniladigan
metod, usullar, sinfga, mavzuga, asosiy, qo’shimcha vazifalarga qarab o’zgaradi,
murakkablashadi, lekin darsni shu tartibda, reja asosida tuzish mumkin.
O’qituvchi rejasida til materiallarini, nutqni o’rgatishning metod, usullarni,
mashqlarini ishlab chiqadi.
Yuqoridagi dars strukturasi yagona emas.
O’qituvchi dars mavzusini belgilaganda paragraf, dars mashg’ulot sonini,
o’rgatiladigan materaillarini, o’qiladigan matn, o’rgatiladigan og’zaki nutq
mavzusini bilishi zarur. Ularni o’qituvchi taqvimiy- mavzuiy rejadan, darslikdan,
o’qituvchi kitobidan olinadi. Shular asosida dars mavzusini belgilaydi.
Darsning asosiy vazifasi shakllanadigan, o’rgatiladigan, rivojlantiriladigan nutq
faoliyatlari, malakalari bo’yicha aniqlanadi.
Darsning qo’shimcha vazifasi darsda o’rgatiladigan, mustahkamlanadigan,
o’zlashtiriladigan til materiallari bo’yicha belgilanadi.
Darsning jihozi- darsda qo’llash uchun zarur bo’lgan vositalar, dars uchun – o’quv
qurollaridir. Ular ham darsning mavzusi, mazmuni, vazifalarini o’rgatiladigan
materiallarining xususiyatiga bog’liq, ularga qarab tanlanadi, tayyorlanadi va
moslashtiriladi.
Darsning tarbiyaviy jarayoni darsda zarur, qulay paytda tarbiya haqida
suhbatlashish yoki bahslashishni ko’zda tutadi. U asosan fransuz tili materiallari,
o’qilgan, tinglangan, so’zlangan matn, mavzu mazmunlariga moslab o’tkaziladi.
Tarbiyaviy jarayon quyi sinfda asosan o’quvchining intizomi, hulqi, baholanishi,
darsga tayyorgarchiligiga qarab o’tkazilsa, yuqori sinflarda esa o’qilgan,
tinglangan, so’zlangan nutq mavzularining mazmuni, o’quvchining darsdagi
intizomi, hulqi, darsga tayyorgarligi, uy vazifani bajarishi, baholashdagi
izohlashlar orqali amalga oshiriladi. Hulosani o’quvchilar o’zlari, o’qituvchi
yordamida qiladilar. Quyi sinflarda ona tilida o’tkazilsa, yuqori sinflarda
fransuzcha o’tkazilgani ma’qulroqdir.
Dars rejasida darsni fransuzcha o’tkazish uchun shu sinf o’quvchilari
tushunadigan, bladigan iboralar oldindan aniqlanib yoziladi. O’qituvchi dars
16
o’tayotganda ulardan foydalanadi, aks holda ba’zi o’qituvchilar o’zi bilgan,
o’quvchi bilmagan iboralarno qo’llaydi.
O’qituvchi bir soatlik dars rejasini tuzishda taqvimiy- mavzuiy rejadan foydalanib,
dars mavzusini, asosiy, qo’shimcha vazifalarni, jihozlarni aniqlaydi, darsllllikdagi
shu dars materiallari, mashqlari bilan tanishadi. Ularni o’quvchilar o’zlashtira olish
yoki olmasliklarini o’ylab ko’radi, material, mashqlarni taqsimlaydi; o’rgatish,
mustahkamlash, o’zlashtirish metod, usullarini, mashqlarni ishlab chiqadi.
Hozirgi davrda fransuz tili darsiga quyidagi talablar qo’yiladi:
1. fransuz tili darsi 4 maqsadni amalga oshirsin;
2. darsni ilmiy tashkil qilish, ilmiy tekshirilgan tamoillar asosida bo’lsin;
3. darsda mashqlar kommunikativ yo’nalishda bo’lsin;
4. darsda fransuz tilini o’rgatish og’zaki yondashish oraqali bo’lsin;
5. darsda ko’rgazmalar, texnik vositalar, til ko’rgazmasi, o’yinlar keng qo’llanilsin;
6. o’qituvchi bilan o’quvchining darsdagi qatnashish faolligining nisbati
o’quvchining foydasiga hal bo’lsin, ya’ni o’quvchi o’qituvchiga nisbatan ko’proq
qatnashsin;
7. darsda ona tili bilan fransuz tilini qo’llash nisbati fransuz tilining foydasiga hal
bo’lsin, ya’ni darsda ko’proq fransuz tili ishtirok etsin, ona tili zaruriyat
tug’ilgandagina qo’llanilsin;
8. dars fransuz tilida tashkil etilsin;
9. og’zaki nutq davomli bo’lsin;
10. darsda o’rganilayotgan talaffuz, leksika, grammatika materiallari amaliy
egallansin;
11. darsda nutq faoliyatining turlari amaliy egallansin;
12. dars moslashtirish asosida tashkil qilinsin;
13. dars nutqiy yo’nalishda bo’lsin;
14. darsda qulay psixologik holat, muhit yaratilsin;
15. darsda til o’rgatishga qiziqish uyg’otilsin;
16. darsda mustaqil ishga tayyorlansin, o’rgatilsin;
17. dars tili o’rgatilayotgan mamlakat haqida yangi ma’lumot berilsin.
Xorazm VPKQTMOI, Til va adabiyot
ta’limi kafedrasi katta o’qituvchisi
Nasretdinova Zulxumor
Ertaklar olamiga yangicha nigoh.
Xalqning boy intellektual merosi va umumbashariy qadriyatlar asosida,
zamonaviy madaniyat, iqtisodiyot, fan, texnika va texnologiyalarning yutuqlari
17
asosida kadrlar tayyorlashning mukammal tizimini shakllantirish O‘zbekiston
taraqqiyotining muhim shartidir.
(«Kadrlar tayyorlash milliy dasturi»dan)
Ma’lumki,ta’lim boshqa tillarda olib boriladigan maktablarda o`zbek tili
darslariga noan’anaviy darslarni olib kirish va uni ta’lim mazmuniga singdirish,
dars o‘tishning yangi-yangi usullarini topish Davlat ta’lim standartlari talablarini
bajarishga zamin yaratadi. Inson shaxsini har tomonlama kamol toptirish, o‘sib
kelayotgan yosh avlodda umuminsoniy va milliy qadriyatlarga hurmat tuyg‘usini
uyg‘otishda, davlat tili bo`lgan o`zbek tiliga, o‘z xalqining an’analariga iftixor
hissini kamol toptirishda «o`zbek tili» darslarining o‘rni beqiyosdir. Shunday ekan,
biz ham o‘z darslarimizni tashkil etishda aynan shu maqsadlarni ko‘zlagan holda
ish olib boramiz.
Dars o‘tish qulay va jonli bo‘lishi uchun turli ko‘rgazmali qurollar ishlab
chiqamiz. Ulardan o‘z vaqtida va o‘rnida foydalanishga harakat qilamiz. Murakkab
mavzuni o‘quvchilar ongiga osongina etkazish uchun «Aqliy hujum», «Zakovat»,
«Modul dars», «Zigzak», «Interfaol», «Uyin dars», «Munozarali-bahsli dars»,
«Sayohat dars», «Musobaqa dars» kabi usullardan foydalanamiz. Darslarda
o‘zimiz o‘rgatgan manbalardan, savollar yoki testlardan unumli foydalanamiz.
Ta’lim har doim takomil va yangilanishga mushtoqdir. Shuning uchun, ilojini
boricha, ta’limning yangi usullari ustida izlanishimiz talab etiladi. Chunki
o‘quvchilarga ham bir xil qolipdagi darslar yoqmaydi, ularni zeriktiradi. Natijada
o‘quvchi darsni yaxshi o‘zlashtira olmaydi. Har bir usuldagi darslar ikki-uch marta
o‘tilganda o‘zini oqlaydi. Me’yoridan oshmasligi, o‘quvchilarni zeriktirmasligi
uchun usullarning turlicha bo‘lishi darsning samaradorligini yanada oshiradi. Dars
jarayonlarida notiqlik, suhbat, hikoya, mustaqil ish, yozma ish, zamon bilan
bog‘lash, mustaqil fikrga tayanish shakllariga katta e’tibor berishimiz lozim. Har
bir o‘tilayotgan darsga o‘quvchilar tomonidan berilayotgan baho biz uchun
qadrlidir.
Bugungi taraqqiyot har bir o‘qituvchidan o‘ziga xos ijodkorlikni, malaka va
tajribani taqozo etmoqda. Bu, o‘z navbatida, o`zbek tili fani o‘qituvchilari
zimmasiga katta mas’uliyat yuklaydi. XXI asr muallimi yuksak taraqqiy etib
borayotgan bugungi fan-texnika yutuqlariga har doim hozirjavob bo‘lishi, ulardan
o‘z darslarida samarali foydalana olishi kerak bo‘lmoqda. Darslarda qo‘llanadigan
interaktiv usullar o‘quvchilarda davlat tilga va yurtiga mehr-muhabbat tuyg‘ularini
uyg‘otish, ularni mukammal savodxonlik darajasiga ko‘tarish kabi muhim
vazifalarni bajarishni nazarda tutadi. O`zbek tili darslarida o‘tiladigan mavzuga oid
materiallarni topish, ularni bajarishda o‘yin usullaridan foydalanish yaxshi natija
beradi. Masalan, o‘quvchilar ikkiga bo‘linib gap tuzadilar. O‘yin sharti shundaki,
birinchi gap qaysi harf bilan tugasa, ikkinchi gap shu harf bilan boshlanishi kerak.
Gaplar ma’lum bir mavzuga oid bo‘lib, natijada matn tuziladi. Masalan: «Odam
odamsiz yashay olmaydi. Inson o‘zining xushtabiati, shirin muomalasi bilan
odamlar qalbidan joy oladi», kabi. Maktabda adabiy kechalar o‘tkazish ham o‘ziga
xos samara beruvchi usullardandir. O‘quvchilar bunday tadbirlarda she’rlardan
namunalar yodlaydilar, timsollarga bo‘linib, asarlardan parchalar ko‘rsatadilar,
sahnada o‘zlari ijro etadilar. Bunda o‘quvchi yodlagan har bir jihat uning ongida
18
bir umr muhrlanib qoladi, uning yodidan chiqmaydi.Quyida bir soatlik dars
ishlanmasining namunasini havola qilamiz.
Mavzu: “Ertaklar olamida”
Darsning maqsadi
Ta`limiy maqsad: o`quvchilarning og`zaki nutqini o`stirish, lug`at boyligini
oshirish, o`quvchilarning bog`lanishli nutq malakalarini o`stirish.
Tarbiyaviy maqsad: o`quvchilarni kitob o`qishga qiziqtirish, ertaklar orqali o`zaro
hurmat sadoqat ruhidagi tarbiya ko`nikmalarini o`stirish.
Dars turi: interfaol
Darsning jihozlanishi: darslik, ko`rgazmali qurollar, rangli rasmlar, market,
flipchat, ‘O`zbek xalq ertaklari’’ kitobi
Darsda foydalaniladigan texnologiya. Hamkorlikda o`qitish texnologiyasi.
Dars rejasi:
Tashkiliy qism – 2 daqiqa
Uy vazifasini so`rash – 5 daqiqa
Yangi mavzu:’Ertaklar olamida’’ – 10 daqiqa
Nutq namunalari: O`tgan zamon hikoya fe`li
- b; - ib qo`shimchasi yozilishi va o`qilishi -5 daqiqa
Mustahkamlash – 10 daqiqa
Mashq va topshiriqlar bajarish – 10 daqiqa
Baholash, uyga vazifa berish – 3 daqiqa
Darsning borishi
Darsni tashkil qilish. O`qituvchi dars boshlashdan avval o`quvchilarni 3 guruhga
ajratadi. Guruhlar joylarini egallagandan so`ng, “bumerang’’ usulida savol javob
o`tkaziladi. O`qituvchi o`tilgan mavzular bo`yicha har bir o`quvchiga navbat bilan
savol beradi, o`quvchi tezlik bilan javob berishi kerak.Javob bergan o`quvchi
baholanadi.
Savollar
1. O`zbek tilida nechta kelishik bor?
2. “Bu kishi mening otam’’ gapida qaysi olmosh ishlatilgan?
3. Iroda To`laganova kim?
4. Mirjalol Qosimov shaxmatchimi?
5. Siz qaysi sport turi bilan shug`ullanasiz?
6. So`roq olmoshiga misol keltiring?
7. Jo`nalish kelishigi qaysi so`roqlarga javob bo`ladi?
8. Jo`nalish kelishigi rus tilida qanday ataladi?
9. “U dutorda chiroyli kuy chaldi’’ gapida”dutorda’’ so`zi qanday so`roqqa
javob bo`ladi?
10.O`rin payt kelishigi qanday so`roqlarga javob bo`ladi?
11.Kuz faslida pishadigan mevalarni ayting?
12.Kuzda o`lkamizga qaysi qushlar ushib keladi?
13.Tushum kelishigi qo`shimchasini ayting?
14.Siz ertalab nima qilqsiz?
19
15.Siz yoqtirgan fan….
Bu mashg`ulotni o`tkazishdan maqsad o`quvchilarni hozirjavoblikka, mustaqil
fikrlashga o`rgatish.O`quvchilar savollarga javob berib bo`lganlaridan so`ng,
o`qituvchi yangi mavzu bayoniga o`tadi.
Yangi mavzu:
O`qituvchi: aziz o`quvchilar bugun biz darsimizda ertaklar olamiga sayohat
qilamiz. Barchamiz ertak o`qishni, tinglashni yaxshi ko`ramiz.Ertak tinglamay
katta bo`lgan bola bo`lmasa kerak. Har bir xalqning o`z ertaklari
bor.Masalan:o`zbek xalq ertaklari, rus xalq ertaklari, bolgar xalq ertaklari va h.k
Qaysi xalqning ertagi bo`lmasin,doimo ertakda yomonlik ustidan yaxshilik g`alaba
qozonadi.Shuning uchun ham “ertaklar yaxshilikka yetaklar”
O`qituvchi: hurmatli o`quvchilar hozir biz o`qigan ertaklarimizni bir yodga
olamiz.
Har bir guruhdan bittadan o`quvchi chiqib stol ustidagi rangli rasmlarni
tanlaydi.(rasmlar teskari o`girilgan)
I Topshiriq.
Quyidagi rasmda qaysi ertak
tasvirlangan.
Nomini toping.
II Topshiriq.
Ertak qahramonlarining nomini
“klaster” usulida yozing.
III Topshiriq.
Rasm asosida zamonaviy ertak tuzing.
O`zbek xalq ertaklaridan uchta rasmning tasviri videoproyektor orqali namoyish
qilinadi.
Guruhlar javob berayotganda bir
birlarining xatolarini to`g`irlashlari,
javoblarni to`ldirishlari mumkin.
Qo`shimcha qilgan guruhlar
rag`batlantiriladi.
O`qituvchi ana endi diqqatimizni
darslikda berilgan o`zbek xalq
ertaklaridan biri
Shirin uyqu’’ ertagiga qaratamiz. Ertak
uch Qismga bo`linib guruhlarga beriladi.
’’Shirin uyqu’’
I guruh.
Bir odamning uchta o`g`li bor ekan. U vafoti oldidan o`g`illariga; ‘Uyquni shirin
qilib uxlang, ovqatni shirin qilib yeng’’- deb vasiyat qilibdi. Bu gapni katta
o`g`illari bir xil tushunibdi,kichik o`g`li esa boshqacha tushunibdi.
II guruh
Katta o`g`illar hovliga suv
sepib, karavotga ko`rpani qalin
to`shab, har xil shirin
20
taomlarni ustma-ust yeb
yotaveribdi. Oxiri yeyishga
ovqatlari qolmabdi.
III guruh
Kichkina o`g`il esa ko`p mehnat
qilib, quruq yegan noni ham shirin,
ichgan choyi undan shirin, uyqusu
ham undan shirin bo`lar emish.
Sunday qilib, unung borgan sari
davlati ziyoda, uyqusi shirin,ovqati
mazali bo`lib boravergan ekan. Qani
ayting-chi, ota vasiyatini qaysi o`g`il
to`g`ri tushuna olgan?
Lug`at
Shirun uyqu – сладкий сон
Vasiyat qilmoq - завещать
Boshqacha - по другому иначе
Ko`rpa одеяло
Shirin taom – вкусное блюдо
Kichkina o`g`il – младший сын
Davlati ziyoda - богатый
I topshiriq
Matnni ifodali o`qing. Lug`at
yordamida tarjima qiling.
II topshiriq
Matnga savollar tuzing.
III topshiriq
Matn mazmunini so`zlab bering.
Guruhlar javoblariga qarab baholanadilar.
Matn ustida ishlab bo`lingach, “Bilib oling’’ rukni
ostida berilgan qoida o`qituvchi tomonidan
tushuntiriladi.
Qoida
O`tgan zamon hikoya fe`li fe`llarga –b; -ib;
ravishdosh qo`shimchalaridan so`ng shaxs – son
qo`shimchalarini yoki edi fe`lini keltirish bilan hosil
bo`ladi.
Masalan; borib edi, boribdi,aytib edi, aytibdi.
Mustahkamlash.
1- mashq.Qavs ichidagi so`zlardan o`tgan zamon hikoya
fe`lini yasang.
Kichkina Alisher qo`shnilarning bolalari bilan o`ynardi.
Uni ko`pincha bog`da va polizda ko`rar edilar. Bir kuni
u polizda egatlar yasab, ularga turli o`simliklarning
urug`larini ekmoq.U yangi o`simlik navlarini
21
yaratmoq.Alisher doim turli tajribalar o`tkazish bilan
mashg`ul bo`lmoq.Natijada Alisher ulug`bog`bon bo`lib
yetishmoq.
O`quvchilar bilimini baholash.
Guruhlar to`plagan kartochkalar soniga qarab
baholanadilar.
- sariq
- yashil
- qizil
Uyga vazifa.2- topshiriq.
Mehnat va mehnatsevarlik haqida maqollardan yod
olish.
Атаджанова А.Ш.
Ургенчский филиал
Ташкентской медицинкой академии
Через освоение современных информационных технологий на занятиях
русского языка к новому качеству профессионализма студента-медика
В условиях глобализации современных образовательных процессов,
развития компьютерных систем обучения актуализируется проблема
интенсивного изучения русского языка студентами медицинского вуза.
В контексте происходящих инновационных изменений в обществе,
вызванных повсеместным внедрением компьютерных технологий, одной из
актуальнейших задач является осознание того, что необходимы
существенные перемены в традиционных образовательных системах и
технологиях, и соответственно разработка новых путей их развития.
В информационном обществе настоящая мощь спрятана не в самих
технологиях, а в процессе глобализации: глобальных коммуникациях,
глобальном обучении, глобальном обмене информации, глобальных знаниях.
Информационные технологии же являются средством их обеспечения и
реализации.
Сегодня настоятельная потребность в использовании образовательных
информационных технологий ощущается во всех предметных областях на
всех уровнях обучения, но область преподавания русского языка, в силу
своей специфики нуждается в этих технологиях особенно остро. С их
помощью становится возможным решение многих проблем, до сих пор
нерешенных традиционными средствами: обеспечение комплексного,
интегрированного подхода к обучению языку, подлинной (а не
искусственной) коммуникативности дидактических материалов на любом
этапе обучения, полноценной индивидуальной и групповой самостоятельной
работы студентов, функционирования гибких моделей обучения,
дистанционного обучения языку.
Среди достаточно широкого спектра классических и новых технологий,
мы выделяем педагогические информационные технологии (ПИТ), которые
22
включают в себя аудиовизуальную и презентационную технологии обучения,
компьютерную и видео компьютерную технологии и другие.
Данные электронные технологии являются достаточно эффективным
механизмом коммуникативного воздействия преподавателя и обучаемого в
режиме интерактивного диалога, они позволяют также качественно
осуществить образовательные групповые коммуникации в современной
информационно-учебной среде. Дидактические функции и свойства
современных
средств
реализации
ПИТ
позволяют
обеспечить
интеллектуальное и нравственное развитие студента-медика путём
включения его как пользователя системы в самостоятельную рациональную
деятельность в конкретных предметных областях знания (русский язык). Тем
самым определяется приоритет ПИТ среди педагогических технологий, как
наиболее адекватного инструментария для выполнения целей образования в
новых социальных и экономических условиях.
Исходя из вышесказанного, мы хотим поделиться опытом подготовки
мультимедийного курса – обучающей программы «Водно-корректировочный
курс по русскому языку для студентов медвузов Узбекистана». Предлагаем
характеристику одной из тем курса: «Государственные символы Республики
Узбекистан».
В структуру учебного занятия вошёл весь лексико-грамматический
материал по названной теме, предусмотренный Типовой учебной
программой. Вот примерная структура занятия: 1-этап – прослушивание
исполнения Государственного гимна Республики Узбекистан, 2-этап –
ознакомительное чтение текста «Государственные символы Республики
Узбекистан» (предполагается чтение текста по абзацам вслух, а также
зрительное чтение текста), 3-этап – предлагается компьютерное окно, в
котором даны в меню: диалог, различные типы заданий, вопросы. Поэтапно
обучающийся открывает каждый пункт меню и выполняет соответствующее
задание. Так, например: «О гербе республики Узбекистан» - подводя к
любому элементу Герба курсор, студент может получить описание этого
элемента и прочитать о нём, «Карта Республики Узбекистан» - проведя
курсором по северо-западной (или другой) части карты Узбекистана,
обучающийся определит расположение Хорезмского (любого) вилоята и
прочитает текст о нём, или «Тесты на самоконтроль» - даётся вопрос и три
ответа на него. Если после нажатия курсора появляется синий
восклицательный знак – студент правильно ответил на вопрос, если же
появляется красный вопросительный знак – его ответ не верен и т.д.
Таким образом, в нашем вузе сделана первая попытка приобщения
студентов к новым педагогическим технологиям – компьютерной работе на
занятиях русского языка. Эта деятельность показала, что каждый студент
максимально привлечён к выполнению предлагаемых заданий, а на самом
занятии выполняются практически все требования к умениям и навыкам
студентов в области изучения русского языка.
Сегодня очевидно, что студент-медик, который свободно участвует на
занятии с использованием мультимедиа-проектора, электронной доски и
23
компьютера, имеет выход в Интернет, обладает качественным
преимуществом перед студентом, действующим только в рамках привычной
"меловой технологии", а это, в свою очередь, ведёт к повышению уровня
профессионализма будущего врача.
Вышеизложенное подтверждает то, что внедрение информационных
технологий в образовательную деятельность требует не просто тривиального
обучения студентов-медиков новому для них пакету информационных
технологий, а представляет собой комплексную научно-педагогическую,
социальную и организационную проблему, от решения которой существенно
зависит интеллектуальный потенциал ближайшего будущего.
ЛИТЕРАТУРА:
1. Аленичева Е., Монастырев Н. Электронный учебник: Проблемы создания
и оценки качества // Высшее образование в России. - 2000. - №1. -С.121-123.
2. Методика использования электронных учебников в образовательном
процессе / Ю.Ю.Баранова, Е.А. Перевалова, Е.А.Тюрина и др. // Народное
образование. - 2000. - №8. - С.43-47.
3. Монастырев П., Аленичева Е. Этапы создания электронных учебников //
Высшее образование в России. - 2001. - №5. - С.103-106
Степанкова Т.А.,
Ургенчский район,
школа - интернат
9Б- класс
Тема: Выражение квалификации лица предмета, явления
«Государство, страна, республика»
Цели: Обучающая – усвоение синтаксических конструкций данного урока и
лексики по теме: «Государство страна, республика»;
Развивающая – продолжать развитие устной и письменной речи, навыков
коллективной работы и самостоятельность приобретения знаний, Воспитательная – способствовать воспитанию чувств любви к Родине,
гордости за свой край, патриотизма.
Ресурсы: Плакаты с изображением символов Узбекистана, учебник, словари,
листы бумаги формата А-4, картины и подборка книг о жизни независимого
Узбекистана, маркеры, разноцветные фигурки (рыбки) для выставления
баллов, плакат с изображением трех ведёрок (по группам) для выставления
баллов и.т.д
Методы и упражнения: «Работа в больших группах», «Кластер», «Синквейн»,
«Презентация».
Ход урока
I. Организационный момент
24
1. Все учащиеся в тетрадях и один из них на доске записывают дату
(прописью).
2. На доске записывается лексика по теме (с переводом на родной язык)
Республика –
Страна – мамлакат
Государство – давлат
Учитель объясняет значение слов республика, страна, государство:
1) Республика –форма государственного правления, при которой
верховная власть принадлежит выборным органам власти (подлинная
форма народовластия или же власть принадлежит меньшеству).
2) Страна – а) То же, что государство
б) Местность, территория
3) Государство – основная политическая организация классового
общества, осуществляющая управление обществом и социальной
структуры и всего народа.
В конце этой части урока читается стихотворение «Край родной» Тураб Тула
Люблю чудесные цветы
Садов твоих, Узбекистан.
Нигде подобной красоты
Не видел я, Узбекистан.
Трель рассыпая, соловьи
Поют тебе, Узбекистан.
Труды великие твои
Видный везде, Узбекистан
II. Объяснение нового материала:
1) На доске вывешивается плакат с формами выражения квалификации
лица, предмета, явления, с переводом данных выражений на узб.яз.
Учитель объясняет их значение (Как узнать, спросить, кто есть кто…?
Кто такой?... Что такое? …)
2) Записываются речевые образцы, представленные на плакате. Учащиеся
задают вопросы к выделенным конструкциям. Отвечают на них,
переводят речевые образцы на родной язык.
3) Отбор учителем из представленных конструкций наиболее частотных,
необходимых для активного усвоения, менее употребительных и более
сложных для пассивного усвоения.
III. Первичное закрепление темы:
С этой части занятия ученики делятся на 3 (группы) по рядам.
1 – Задание:
Каждой группе предлагается листок бумаги формата. А-4; маркеры и
предложено записать символы Узбекистана и их значение.
Для этой работы отводится время (3-5 минут) и один ученик проводит
«презентацию» выполненного задания. Каждая группа получает (кладет в
ведро) свой балл (рыбку)
Жёлтая – 5 б (золотая); синяя 4 б (серебряная); зеленая – 3 б (медная).
25
Учитель дополняет ответы групп по символам и даёт определение каждому
символу:
Демократия –
1) Политический строй, основанный, на признании принципов
народовластия, свободы и равенства граждан;
2) Принцип организации коллективной деятельности, при котором
обеспечивается активное и равноправное участие в ней всех членов
коллектива.
Символ – то, что служит условным знаком какого – нибудь
понятия, чего- нибудь отвлеченного.
Герб – отличительный знак государства, города, сословия и т п
изображаемый на флагах, монетах, печатях и т. п.
Флаг – прикрепленное к древку или шнуру полотнище
определенного цвета, часто с эмблемой
Гимн – 1) Торжественная песня, принятая как символ
государственного единства;
2) Вообще – хвалебная песня, музыкальное произведение.
Валюта – 1) Денежная система определенной страны, а также
денежные единицы этой системы;
2) Иностранные деньги;
Конституция – 1) основной закон государства;
2) Строение, структура.
Президент – руководитель, глава республиканского государства, а
так ж некоторых крупных научных учреждений.
Выполняется упр 1,2,3 (устно) на стр 4-5.
Читается наизусть стихотворение А. Тетивкина «Юному другу».
Ты будешь, может быть, врачом,
Полярником отважным,
Изобретателем, ткачом…
А это очень важно.
Быть хлеборобом хочешь – будь!
А может – водолазом.
Где б ни работал, не забудь:
Ведущим быть обязан.
Быть может, превратишь металл
В чудесную машину?
Но кем бы ты, мой друг ни стал,
Всегда будь гражданином!
В конце данной части составляется «кластер» по символам республики
«Узбекистан»
26
Конституция
Флаг
Герб
Символы
Гимн
Президент
Валюта
IV. Закрепление темы
2 – Задание
Каждой группе предлагается составить «Синквейн» по предложенным
словам :
1 гр – республика;
2 гр – страна;
3 гр – государство.
Так же как и в первом задании от каждой группы «презентацию»
выполненной работы проводит один ученик и получает заслуженные баллы
(рыбки) в свою копилку (ведро);
Выполняются упр 4,5 (письменно).
V. Игра – закрепление
3 – Задание
А) каждой группе предлагается лист белой бумаги формата А-4 и маркеры
или цв фломастеры (карандаши);
Б) за определенный промежуток времени (5-7 минут) каждая группа должна:
1) образовать государство (дать название);
2) нарисовать герб;
3) правила Основного Закона;
4) определить валюту;
5) придумать название столицы;
Как и в предыдущих 2 – заданиях группами проводится «презентация» и
выставляются баллы.
В конце урока (если останется время) можно предложить группам
зашифрованные в цифры пословицы на тему «Родина».
1. «Родина – мать, умей за неё постоять»
«Ватанинг – онанг, сен уни сақлай бил».
2. «Своя земля и в горести – мила»
«Уз уйининг улан тушагинг»
3. «Пока Родина жива-жив и ты»:
VI. По окончанию проведенного занятия проводится обсуждение:
1) Понравился ли вам урок?
2) Как вам работалось в группах?
3) Учитывалось ли мнение друг-друга?
4) Что вам мешало на уроке?
5) Что бы вы хотели изменить или добавить на занятии?
VII. Оценивание и анализ.
27
Учитель анализирует и оценивает наиболее активных учеников за умение
говорить на русском языке, логически строить речь, за сотрудничество в
группах.
Психология, педагогика, менежмент,
мактабгача ва бошланғич таълим
кафедраси
п.ф.н Н.Махмудова,
Т.Аҳмедов.
Бошланғич синф ўқувчиларнинг нутқ маданиятини шакллантириш.
Ўзбекистон Республикаси Олий мажлисининг 1Х-сессиясида қабул
қилинган “ Таълим тўғрисида” ги қонуни ва “ Кадрлар тайёрлаш миллий
дастури” ёш авлодни тарбиялашнинг асосий истиқбол ва йўналишларини
белгилаб берди. Бошланғич таълим ватанимизнинг келажагини буюк давлат
даражасига кўтарадиган ижодкор шахсни яратишда мустаҳкам пойдевор
ролини ўйнайди.
Маълумки, бошланғич синф ўқувчиларига таълим-тарбия беришдаги
муҳим вазифаларнинг асосий қисми ўқиш дарсларида амалга оширилади.
Бошланғич синф “Ўқиш китоби” дарсликлари “Ўқиш ва нутқ ўстириш”
дастури давлат таълим стандарти талабларига жавоб берувчи концепция
асосида тузилган.Унда ғоявий, тематик, эстетик, қисман мавсумий тизимлар
ҳисобга олинган.
Мактабда ўқувчиларнинг нутқ маданиятини ўстиришда ўқиш
дарсларида ўтказиладиган ёзма иш асосий вазифа бажаради. Бошланғич
синфларда ўтказиладиган баён ва иншо таълимий характерга эга бўлиб, у
ўқитувчининг раҳбарлигида ўтказилади. Бу синфларда ўқувчилар мазмуни
ўзлаштирилган эртак, ҳикоялар бўйича баён, ҳаётий тажрибалари ва расмлар
асосида кичик ҳажмдаги иншо ёзадилар.
Баён ўқувчиларнинг она тили ва ўқишдан чуқур билим олишларига,
уларда нутқ малакаларини ўстиришга, ўқувчиларда юксак ватанпарварлик,
меҳнатга муҳаббат, дўстлик, садоқат, тўғрилик, маъсулиятни ҳис қилиш каби
сифатларни тарбиялашга ёрдам беради. Баён ва иншо ёзишда ўқувчилар
ўзларининг тафаккур кучига ва нутқ бойликларига суянадилар. Бу баён билан
иншонинг ўзаро ўхшаш томонларидир. Улар ўртасидаги фарқ шундаки, баён
ўтказишда ўқитувчи танлаган мавзуни эълон қилади ва матнни ўқиб,
мазмунини оғзаки гапириб беради ва ўқувчиларга ҳам сўзлаттиради.
Мактабда ўтказиладиган ёзма ишларнинг энг муҳим ва мураккаб тури
иншодир. Иншо ўқувчиларда нутқ, китоб устида мустақил ишлаш, ҳаётни
кузатиш натижасида ўзларида пайдо бўлган таассуротларни умумлаштириш
малакасини, ижодий қобилиятни ўстиришда, уларни таълимга тайёрлашда
муҳим вазифа бажаради.
Шунингдек, ўқувчилар нутқини ўстиришда ҳикояларнинг аҳамияти
ҳам каттадир. 3 – синфда ҳикояларни ўқишда унинг мазмунини тахлил
қилиш ва шу асосда ўқувчилар нутқини ўстириш марказий ўрин эгаллайди.
28
Ҳикоя ўқиб бўлингач, ўқувчилар ўйлаши, ўз мулоҳазаларини айтиши учун
тайёрланишга вақт бериш керак. Ўқилган асар юзасидан бериладиган
дастлабки саволлардан мақсад, ҳикоя болаларга ёққан-ёқмаганлиги, ундаги
қайси қахрамоннинг характери болага таъсир этганини билишдан иборат.
Ўқитувчи ҳикояларни ўргатиш жараёнида турли – туман иш турларидан
унумли фойдаланади.
Бошланғич синф ўқиш дарсликларида акс эттирилган тез
айтишлар,топишмоқлар,мақоллар буларнинг бариси болалар нутқини
ўстиришда асосий омил саналади.
Масалан: Ғани ғилдиракни ғизиллатиб ғилдиратди. Қишда кишмиш
пишмасмиш,пишса кишмиш қишмасмиш. Бундай тез айтишлар болалар
нутқини шакллантиришга,тўғри ва равон гапиришга ундайди.
Бошланғич синфларнинг ўқиш дарсларида нутқ фаолиятининг асосий
турларини ўстириш билан бир қаторда, қуйидаги муҳим масалаларни ҳам ҳал
қилиш кўзда тутилади.
-болаларда ахлоқий ва эстетик тасаввурларни шакллантириш;
-болаларга атроф-муҳит, кишилар, табиат ва жамият ҳақида тушунча
бериш;
-нафосат ҳиссини тарбиялаш;
-маънавий тафаккур юритишга ўргатиш;
-ўқув машғулотларига, билим манбаи бўлган китобга қизиқиш
уйғотиш;
Айниқса,Пўлат Мўминнинг “ Китобим қўлимда “ шеъри инсоннинг
гўзал фазилатлардан бири – китобга меҳр қўйиш, уни ардоқлашга,нутқий
малакани ҳосил қилишга ўргатади. Бу шеърни ўрганишда ифодали ўқишга
алоҳида урғу берилади.Бунда асосан,жамоа декламациясига диққат
қаратилади:
Китобим ажойиб,
Жуда кўп шеъри бор.
Энг яхши одоблар,
Ёзилган ери бор.
Китобим қўлимда,
Маъноси кўнглимда.
Шеърни ўрганиш жараёнида ўқитувчи ўқувчиларга китоб, билим
ҳақидаги мақоллардан айттиради. Шу мавзудаги топишмоқлар беллашуви
ўтказилади. Бу нарсалар дарснинг самарадорлигини янада оширади.
Шулар билан биргаликда бошланғич синф она тили дарсларида ҳам
болаларни ёзма нутқ малакаларини шакллантиришда ахамиятга молик бўлган
бир неча қирралари мавжуд. Чунки, тил билан ёзув чамбарчас боғлиқ,лекин
мустақил ҳодисалардир. Инсон пайдо бўлгандан бери тил мавжуд, аммо ёзув
кишилик жамияти тараққиётининг сўнгги босқичларида юзага келган. Фикр
ва маълумотни узоқ масофага етказиш, келгуси авлодга қолдириш зарурияти
ёзувнинг пайдо бўлишига олиб келган. Кишилик жамятининг ҳозирги
тараққиёт босқичида ҳам,ахборот технологиялари асри бўлишига қарамай,
ёзув ўз мавқеини йўқотмади,ёзувга эхтиёж сақланмоқда. Ёзув кишиларнинг
29
ўзаро фикр алмашиши ва билимларини эгаллашнинг қудратли воситаси
саналади.
Ўқитувчи орфографик малаканинг психологик табиатидан келиб чиқиб,
кичик ёшдаги ўқувчиларда имлога оид малакани шакллантириш устида
ишлаш методикасини белгилайди.
Орфографик малака махсус нутқ малакасидир. Тўғри ёзув – махсус
нутқ фаолияти, ёзувнинг ҳар бир акти мураккаб харакат бўлиб, унинг асосида
нутқ ётади. Орфографик малака нутқ фаолиятининг компоненти сифатида
гапни синтактик томондан тўғри тузиш, сўзни услубий аниқ қўллашни ҳам ўз
ичига олади.
Орфографик малака онгли нутқ фаолиятининг автоматлашган
компонентидир. Фаолият автоматлашиши учун узоқ вақт давомида мақсадга
қаратилган машқлар бажарилиб борилади. Орфографик машқлар орфографик
зийраклик кўникмасини шакллантиришга, тегишли ўринда қоидани тадбиқ
қилишга, машқларнинг қисмлари ўртасидаги боғланишни белгилаш,уларни
умумий ягона фаолият системасига киритишга, ўқувчилар учун қоиданинг
моҳиятини аниқлаш ва уни шакллантиришга қаратилади. Қоидани тадбиқ
қилиш давридагина унинг мазмунини чуқурроқ ўзлаштирилади.
Юқоридагилардан кўринадики,ўқитувчи ҳикояларни ўргатиш орқали,
орфографик ёзув малакаларини шакллантириш, ёзма ишларни ёзиш орқали
ўқувчиларнинг ўқиш малакаларини такомиллаштиради, луғат бойлигини
оширади ва нутқини ўстиради ва ўқувчиларнинг оғзаки ва ёзма нутқ
маданиятини шакллантиришда кўзлаган тарбиявий мақсадга эришади.
Адабиётлар
1.Бошланғич таълимнинг янги таҳрирдаги давлат таълим
стандарт ва ўқув дастури. “Бошланғич таълим”, 5 – сон,2005
2.Умарова М. 3 – синфларда ўқиш дарслари.Тошкент , 2008
3.Розиқов О.,Махмудов М, Адизов Б, Хамроев А., Она тили
дидактикаси. Тошкент 2005
4.Ғуломова А.,Она тили ўқитиш жараёнида активлик принципини
амалга оширишнинг назарий асослари. Т.,1989
Толмачева Е.В.,
спецшкола №8 г.Ургенча
Класс: 6 « А»
Тема: Максим Горький «Страсть к чтению».
Цели:
1. Познавательная: Познакомить учеников с творчеством писателя.
Рассказать о трудной жизни Горького.
2. Развивающая: Способствовать развитию навыков и умений устной
речи.
30
3. Воспитывающая: Воспитать уважение к различным профессиям.
Вызвать интерес к изучению литературы, сказок.
Метод: В литературной гостиной.
Тип: Нестандартный.
Название урока: Читай- город.
Оборудование: Портрет писателя, книги М.Горького, картинки из
биографии, карточки с вопросами.
Ход урока:
Шаг 1. Приветствие.
Шаг 2. Д\з: Стихотворение « Встреча зимы».
Поутру вчера дождь
В стёкла окон стучал;
Над землёю туман
Облаками вставал.
Веял холод в лицо
От угрюмых небес.
Ночь прошла. Рассвело.
Нет нигде облачка,
Воздух лёгок и чист,
И замёрзла река.
На дворах и домах
Снег лежит полотном.
Шаг 3.
Максим Горький « Страсть к чтению».
Горький – это псевдоним, настоящее имя- Алексей Максимович
Пешков. Пешков писал под псевдонимом «Горький», потому что жизнь у
писателя была горька и трудна. И.Горький -прозаик, драматург. Детские и
отроческие годы будущего писателя прошли в Нижнем Новгороде, в доме
деда Василия Каширина, который имел «красильное дело». Лучшие
воспоминания детской жизни связаны с бабушкой Акулиной Ивановной
Кашириной. Невысокая, полная, она ходила легко и ловко, говорила
складно, ласково, весело. Знала бабушка множество сказок, песен,
пословиц, поговорок. Алеше на всю жизнь запомнились её сказки о
Премудрой Василисе, о Бабе Яге, об Иване-царевиче. Рассказывая сказки,
бабушка выпевала слова, пела песни.
Детство и юность писателя были трудными. Он жил с обедневшим дедом
и бабушкой, стараясь помочь им, собирал по дворам кости, тряпки и
каждую субботу продавал всё это старьевщику-ветошнику.
В школе А.М.Пешков учился хорошо, в третий класс перешёл с
похвальным листом и в награду получил книги. В это время бабушка
лежала больная, и денег не было. Алеша продал книги, отдал деньги
бабушке, похвальный лист- деду.
Но учиться дальше ему не пришлось, мальчик потерял мать, и дед
отправил его « в люди». Кем только ни работал будущий писатель:
« мальчиком» в обувной лавке, у чертёжника, посудником на пароходе,
был учеником у художника, но везде друзьями были для него книги.
31
Писатель говорил: «Окрыляя ум и сердце, книги помогли мне подняться
над гнилым болотом. Всё более расширяя передо мной пределы мира,
книги говорили мне о том, как велик и прекрасен человек в стремлении к
лучшему, как много он сделал на земле и каких невероятных страданий
стоило это ему».
Читая, Алёша часто плакал от любви к людям, о которых
рассказывалось в книгах, и давал себе обещание помогать им, когда
вырастет.
Сегодня мы познакомимся с автобиографическим произведениемтрилогией Максима Горького «Детство», «В людях», «Мои
университеты». Мы прочитаем отрывок из первого тома «Детство».
Шаг 4.
Словарь:
Страсть-ishqibozlik
Унижение-xo`rlik
Подсвечник-shamdon
Тревога- xavotir
Лавочник- do`kondor
Записать в словарях и прочитать вслух по -очереди.
Шаг 5. Начнём читать отрывок вслух и переводить на родной язык.
Шаг 6. Работа по карточкам.
Карточка №1
1.Где Алёша брал книги для чтения?
2. Где и когда он их читал?
Карточка №2
4. Как относилась старая хозяйка к занятию Алёши?
5. В какую беду попал Алёша из-за своей любви к чтению?
Карточка №3
6. Как поступил Алёша в ответ на плохое отношение лавочника?
7. Что решил сделать Алёша, чтобы расплатиться с ним?
Карточка №4
8. Смог ли он украсть деньги у хозяина?
9. Кто выручил Алёшу из беды?
Карточка №5
10.Что узнавал Алёша из книг?
11.Чему они учили его?
Шаг 7. Д\з. Читать текст, готовиться к пересказу.
Шаг 8. Комментирование отметок.
– До свидание!
32
Атаджанова Ленинза
Хива, школа № 2.
Рекомендуемые методические приемы обучения
Ролевая игра
Что это за прием и для чего он нужен?
Ролевая игра – это маленькая пьеса, разыгрываемая учениками. В основном,
импровизированная. Ее цель – оживить обстоятельства или события,
знакомые ученикам. Ролевые игры могут повысить понимание ситуации и
вызвать сопереживание по отношению к оказавшимся в ней людям.
Например, в ролевой игре об ограблении ученики, играя роль потерпевших,
могут понять, каково быть жертвой преступления.
Помните:
 Так как ролевые игры имитируют реальную жизнь, они могут
поднять вопросы, на которые нет простого вопроса. Например, о
правильном или неправильном поведении персонажа и
инсценировке. Не создавайте впечатления, что есть только один
ответ на каждый вопрос там, где это не так. Очень важно, чтобы и
учителя, и ученики принимали существование различных точек
зрения как естественную, нормальную ситуацию. Учителя не
должны навязывать свою точку зрения по поводу спорных вопросов
или пытаться любой ценой достигнуть единодушия. Тем не менее,
вы можете обобщить те точки зрения, по которым было достигнуто
соглашение, и оставить открытыми те, которые вызывают
разногласия.
 Использование ролевых игр требует чуткости. Учителю необходимо
уважать чувства отдельных учеников и принимать во внимание
социальную структуру класса. Например, если в классе есть
представители этнических меньшинств, то ролевая игра на эту тему
требует тонкого подхода, с тем чтобы эти ученики не почувствовали
себя поставленными под удар или же отстраненными.
Пары и группы
Что это за прием и для чего он нужен?
Деление класса на пары и группы дает ученикам больше возможностей для
участия и взаимодействия.
Деление на пары и группы можно использовать, когда нужно, чтобы быстро
были высказаны различные идеи или чтобы класс поразмыслил над той или
иной идеей с точки зрения своего собственного опыта.
Как используется прием?
 При делении на группы спросите себя «Хочу ли я разделить учеников
по способностям?», «Хочу ли я объединить мальчиков и девочек?»,
«Хочу ли я, чтобы друзья работали вместе?». Иногда группы могут
33
быть выбраны произвольно. Например, по дню или месяцу рождения,
по первой букве имени или по какому-то другому, неявному критерию.
 Если столы и стулья прикреплены к полу, ученики могут образовать
группы, повернувшись лицом к сидящим сзади
 Если на выполнение задания группе придется потратить времени
больше, чем несколько минут, то, возможно, будет необходимо иметь
председателя и ведущего протокол. Группа решит, кто будет
выполнять эти обязанности
 Подготовка класса к работе. Четко объясните задание. Рассадите
учеников так, чтобы они видели друг друга. Скажите им, сколько у них
времени на выполнение задания
 Пока пары или группы работают:
 Отойдите, но будьте готовы прийти на помощь
 Прерывайте работу группы в случаях, если группа неправильно
поняла, что она должна делать
 Уделяйте группам равное внимание
 Предоставьте группам и парам возможность свободного
обсуждения, вмешивайтесь только по просьбам группы
 Чтобы «включиться», группам часто бывает нужно поощрение
 Пара, скорее всего, прекратит работу при вашем приближении
 Отчет. Может возникнуть необходимость, чтобы группы отчитались о
своей работе перед всем классом. Это может быть отчет о принятом
решении, подведении итогов дискуссии или сообщение о том, как
работала группа. Такой отчет может быть очень полезен и учителю и
классу – для улучшения техники групповой работы. Если группы
должны будут отчитываться, им нужно знать об этом с самого начала,
чтобы выбрать, кто будет представлять отчет.
 Оценивание. Спросите учеников, было ли занятие полезным и что они
узнали. Если ответ будет отрицательным, спросите, как бы они сами
организовали занятие. Воспользуйтесь их идеями.
«Мозговая атака»
Что это за прием и для чего он нужен?
 «Мозговая атака» - это способ поощрения активности учеников и
быстрого генерирования идей. Этот прием может быть использован для
решения конкретной проблемы или поиска ответа на вопрос.
 При поиске решения проблемы. Например, после «инцидента»,
связанного с возникновением конфликта между учениками, попросите
класс провести «мозговую атаку» и предложить все возможные
варианты решения конфликта мирным путем.
 При изучении новой темы. Вызовите «мозговую атаку» по всему тому,
что ученики уже знают по этой теме. Это хороший способ возбуждения
их интереса, а также выяснения того, что им уже известно. (Как
разновидность этого приема - «Пустая корзина») Детям предлагается
написать на листочках бумаги, что они знают из своего опыта о каком34
либо еще не изучавшемся ими понятии. Листочки собираются и
зачитываются. Откладываются в сторону те, в которых содержится
часть определения или какие-то признаки данного понятия. Затем
совместными усилиями воссоздается формулировка и признаки
понятия. Очевидна польза такого активного познания: дети открыли
«новое знание» сами. Корзина - то была не совсем пустая!
 Как быстрое творческое упражнение. Например, проведите «мозговую
атаку» по возможным вариантам окончания незаконченного рассказа.
Как используется прием?
 Решите, по какой проблеме вы хотите провести «мозговую атаку».
Сформулируйте ее в виде вопроса, на который можно было бы дать
много различных ответов. Запишите вопрос, чтобы его всем было
видно. Например, «Какие улучшения мы можем произвести в нашем
классе?»
 Попросите учеников высказать свои идеи. Запишите их так, чтобы всем
было видно. Это могут быть отдельные слова или короткие фразы.
 Скажите ученикам, что при «мозговой атаке» они не могут
комментировать идеи друг друга до конца «атаки» или повторять уже
высказанные идеи.
 Поощряйте активность всех учеников, но НЕ рассаживайте класс в круг
и не принуждайте их к высказыванию идей - это скорее затормозит их
активность.
 Не давайте оценку идеям, пока вы их записываете. Если возможно,
попросите записывать их одного из учеников. Предлагайте ваши
собственные идеи только при необходимости повысить активность
класса.
 Если какое-либо предложение неясно, попросите ученика,
высказавшего его, объяснить или предложите свое объяснение и
проверьте, согласны ли с ним ученики.
 Записывайте КАЖДОЕ новое предложение. Часто самые необычные,
неожиданные и безумные из них оказываются самыми полезными и
интересными!
 Остановите «мозговую атаку», когда идеи истощатся. ТЕПЕРЬ вы
можете рассмотреть все
Вопросы
Что это за прием и для чего он нужен?
Конечно, вопросы задают ежедневно все учителя, но какого рода эти
вопросы? Часто это вопросы, используемые с целью восстановления
контроля над классом или даже высмеивания учеников. Другие, часто
используемые вопросы - это так называемые «закрытые» вопросы. На них
есть только один правильный ответ, и они применяются для проверки
знаний. Данное пособие рекомендует многие занятия строить путем
проведения общих дискуссий в классе. Задаваемые вами во время этих
дискуссий открытые вопросы играют важную роль для поощрения
35
активности класса и анализа рассматриваемых проблем даже с младшими
учениками.
Самое главное, что нужно здесь помнить, - это «Что я хочу от этой
дискуссии?» Отпеты «Да» и «Нет» или откровенное интересное
обсуждение?» Вот несколько примеров «открытых» вопросов, которые вы
можете использовать.
 Гипотетические вопросы: «Что бы вы сделали/подумали, если бы...?».
Они помогают ученикам вообразить те или иные ситуации,
стимулируют мыслительный процесс.
 Вопросы, побуждающие к размышлениям: «Как бы мы могли помочь
решить эту проблему?»
 Поощряющие/ поддерживающие вопросы: «Это интересно, а что
случилось дальше?». Они позволяют ученикам поделиться
собственным опытом и взглядами.
 Вопросы, выявляющие мнение: «Что вы думаете или чувствуете по
поводу...?». Такие вопросы говорят ученикам, что их мнение вам важно
и интересно.
 Зондирующие вопросы: «Почему вы так думаете?». Заданный не в
агрессивной форме, этот вопрос может помочь ученикам глубже
задуматься и объяснить/ проанализировать свои мнения.
 Разъясняющие/обобщающие вопросы: «Буду ли я прав, если скажу, что
вы думаете...?». Обобщение сказанного учеником и проверка того,
поняли ли вы его правильно, заставит других учеников задуматься,
согласны ли они с тем, что говорится.
 Вопросы, выявляющие наличие согласия: «Согласно ли большинство
из нас с тем, что...?». Такие вопросы могут задаваться для побуждения
к дискуссии. Или вопросы типа «Мы закончили эту часть?» - в конце
дискуссии для получения разрешения перейти к следующей теме.
И последнее, старайтесь помнить, что важно избегать наводящих
вопросов или вопросов-ловушек, таких, как, например, «Х прав, не так ли?».
Эти вопросы тормозят активность учеников. Не задавайте слишком много
вопросов сразу и избегайте вопросов, допускающих двоякое толкование.
Пожалуйста, не забывайте, что кивок головы, улыбка или даже просто
то, что вы сидите на одном уровне с учениками, повышает их активность!
Общая дискуссия в классе
Что это за прием и для чего он нужен?
Дискуссии являются хорошим приемом, как для учителя, так и для учеников.
Он позволяет узнать, каково их отношение к обсуждаемой теме. Помимо
знания фактов, ученикам необходимо уметь исследовать и анализировать
вопросы самостоятельно. Дискуссии - это еще и возможность развить умение
слушать, говорить по очереди, а также приобрести навыки, важные для
воспитания уважения к правам других людей.
36
Чтобы дискуссия была откровенной, важно создать в классе атмосферу
доверия и взаимного уважения. Один из путей к созданию «безопасной»
атмосферы - попросить учеников разработать «Правила ведения дискуссии».
Лучше всего это делать в начале учебного года, когда обычно
устанавливаются нормы поведения, но их можно разработать и в другое
время.
Как используется прием?
 Спросите учеников, хотят ли они, чтобы их класс был местом, где они
чувствовали бы себя свободными, могли выражать свои чувства и
приобретать знания путем дискуссий друг с другом. (Эта тема может
возникнуть естественно - после трудной дискуссии в классе.)
 Объясните классу, что можно достичь общего понимания правил
этикета слушания и речи.
 Попросите учеников предложить несколько принципов ведения
классной дискуссии, которые, по их мнению, обязаны соблюдать все.
Запишите все эти предложения так, чтобы всем было видно.
 После проведения «мозговой атаки» по этому вопросу, посмотрите,
есть ли предложения, которые можно объединить, и попросите класс
обсудить или прокомментировать их. Если нижеприведенные
принципы не были предложены классом, то возможно, вы захотите
предложить некоторые из них:
 слушать того, кто говорит;
 говорить в одно время может только один человек;
 поднимать руку, если есть желание выступить;
 не прерывать того, кто говорит;
 при несогласии с кем-либо критиковать мнение, но не того, кто
его высказывает;
 Не смеяться, когда кто-либо говорит (только если говорящий
шутит!);
 поощрять всех принимать участие.
 Предложите классу договориться соблюдать сформулированные
правила. Тогда ученики будут отвечать за соблюдение этих правил в
отношении самих себя и своих одноклассников. В случае грубого
нарушения правил, обсудите это с учениками и решите, какие
последствия влечет за собой такое нарушение.
 Напишите правила на большом листе бумаги, повесьте их в классе и
оставьте до конца учебного года, чтобы на них можно было ссылаться
или, если понадобится, чтобы в них можно было внести дополнения
или изменения.
Проекты
Что это за прием и для чего он нужен?
Проекты - это самостоятельное исследование различных тем, проводимое
учениками в течение длительного периода времени, в конце которого они
37
представляют работу. Проекты полезны в обучении, потому что они:
 Помогают ученикам увидеть связь между отдельными предметами.
 Учат учеников самоорганизации для ведения какой-либо деятельности,
планирования собственного времени и работы по графику.
 Позволяют ученикам управлять процессом обучения под руководством
учителя.
 Создают возможности для взаимодействия учеников как друг с другом,
так и с различными людьми вне школы.
 Учат учеников представлять и защищать публично результаты своих
исследований и свое мнение, что является важным навыком.
Как используется прием?
Проекты имеют определенные стадии. На всех стадиях главное - позволить
ученикам самим отвечать за свою учебу.
 Тема или проблема. Могут быть определены учителем и представлены
классу на выбор, или могут быть выбраны непосредственно классом,
например, путем «мозговой атаки». Хорошо, если вопрос или проблема
представляют прямой интерес для учеников. Вопрос должен быть
конкретным, чтобы ученики не «потерялись» в теме. Со своей стороны,
вы можете предложить какой-то особый метод работы над проектом
или технические приспособления, которые ученики могут использовать
в работе. Например, магнитофон.
 Планирование. Учителя и ученики должны решить, когда начнется
работа над проектом, сколько времени она займет, какие ресурсы будут
использованы, где их можно найти, будут ли ученики работать по
одному или в группах, по одной и той же или по различным темам и
т.д. Ученикам, не имеющим опыта проведения исследований; может
быть легче работать в группах. Очень важно на этой стадии обсудить,
каким образом проект будет завершен.
 Сбор материала, методы. Работа над проектом очень быстро
прививает различные навыки. Например, исследовательский проект,
касающийся районного медицинского обслуживания, может включать
визиты, интервью, изучение литературы, фотографирование, сбор
статистических данных и анализ материала. Для выполнения
творческого проекта могут понадобиться технические навыки и
умения, например, умение работать с видеокамерой; художественные
навыки - для изготовления плакатов или стенгазеты. Лучшими
являются проекты, требующие от учеников использования всех их
способностей: исследовательских, социальных и творческих. На этой
стадии учитель может отвечать на вопросы или давать советы, но
ученики должны сами отвечать за выполнение своей работы.
 Результат исследования. Это может быть отчет, фильм, выставка,
аудиокассета, лекция, картина, стихотворение... Лучше, чтобы работа
представляла не только результаты исследований учеников, но также и
различные стадии их работы над проектом; показывала, какие чувства
38
испытывают ученики в отношении изучаемой темы. Например,
ученики, проводившие плакатную кампанию, могут представить
фотографии самих себя за работой и написать о том, как они выбирали
и создавали дизайны плакатов.
Работа может быть представлена классу или более широкой аудитории.
 Оценка. Ввиду того, что проекты часто охватывают много предметов,
оценивать работы, возможно, придется нескольким учителям. Оценке
должны подлежать различные навыки и умения, использованные в
проекте, она не должна выводиться только по академическим
критериям.
«Общий галдеж»
Что это за прием и для чего он нужен?
«Общий галдеж» может быть хорош для смены темпа урока. Например,
после длительного выступления учителя. Это дает возможность ученикам
поговорить в группах по два-три человека.
Как использовать прием?
Скажите ученикам, что у них есть пять минут для высказывания
собственного мнения по поводу только что рассказанного или показанного.
Они могут высказать, что чувствуют, думают, или задать друг другу вопросы
о том, чего они не поняли. После этого можно попросить группы или пары
поделиться своими мыслями со всем классом или задать вопросы.
Рисование
Что это за прием и для чего он нужен?
Рисование может использоваться в классе с целью развития
наблюдательности, навыков совместной работы, воображения, чувства
сопереживания в отношении людей на картинках или для того, чтобы лучше
узнать своих одноклассников. Рисование полезно при обучении еще и
потому, что работы учеников могут быть выставлены в школе - и тогда с
ними могут познакомиться и другие ученики.
Картинки и фотографии
Что это за прием и для чего
Всем, кто смотрит на картинки или фотографии, кажется, что все их видят
одинаковыми, в действительности же они воспринимаются нами по-разному.
Поэтому на примере картинок или фотографий можно прекрасно
продемонстрировать учениками, что все, что мы видим, мы воспринимаем не
одинаково.
Словесные ассоциации
Что это за прием и для чего он нужен?
Этот прием может быть использован в начале изучения темы с целью
выяснения того, что ученики уже знают по ней, а также в конце – с целью
выяснения того, что нового они узнали.
Как используется прием?
 Возьмите ключевое слово, связанное с изучаемым вопросом
39
 Попросите учеников быстро написать другие слова, которые приходят
в голову, когда они слышат это слово. Это очень короткое упражнение,
достаточно 1-2 минут
 Для оценки обучения можно сравнить результаты «до» его начала и
«после» него. Это может помочь и вам в оценки вашего обучения, и
ученикам – увидеть свой собственный прогресс
 Или в конце изучения темы попросите каждого ученика выразить
одним словом, что он(а) думает или чувствует в связи с этой темой.
Попросите их привести слово, относящееся к этой теме. Обойдите
класс, собирая. Попросите одного или двух учеников составить список
этих слов.
Воспроизведение информации
Что это за прием и для чего он нужен?
Хороший способ усвоения и понимания информации – это воспроизведение
ее в другой форме. Например, прослушав рассказ, изобразить его в
картинках. Ученики должны определить, что является главным в
информации, и решить, как воспроизвести это. Ученик должен решить: « Я
собираюсь сделать это так, потому что …». Этот прием помогает развивать
не только воображение, но и наблюдательность, логическое мышление,
способность делать выбор.
Mahbuba Matquliyeva
Urganch shahridagi 24maktabning ona tili va
adabiyot fani o’qituvchisi
Ona tili darslarida noan’anaviylik
Ona tili o’qituvchilarining oldiga qo’yigan vazifalardan biri o’quvchilarning
erkin fikrlash qobiliyatini hamda yozma va og’zaki nutqini o’stirshdan
iborat.Bunda ijodiy topshiriqli vazifalar berish o’quvchilarni faollashtiradi.
O`quvchilarning shaxsiy sifatlarini hisobga olish asosida shu sifatlarni
ijobiylashtirish va rivojlantirish maqsadlariga erishish uchun darsda o`quvchilarga
mustaqil vazifalar berish, ularning mustaqil xulosalar chiqarishlarini tashkil qilish,
ularning o`qishlari uchun qulay muhit yaratishga alohida e’tibor berish talab
qilinadi va har bir darsda ko’rgazmali qurollardan maqsadli ravishda foydalanish
maqsadga muvofiq bo’ladi.
Shu yo`nalishdagi ayrim tajribalarni keltiramiz:
O’qituvchining kundalik darslarga tayyorgarligini quyidagi bosqichlarda
amalga oshirish zarur:
 taqvim- mavzu reja asosida dars mavzusining maqsad va vazifalari,
tarbiyaviy ahamiyatga moslik jihatlarini aniqlash:
 dars rejasini bo’lim yoki mavzu bo’yicha tizimli ishlab chiqarish:
40
 dastur, metodik qo’llanmalar, darslik va qo’shimcha adabiyotlar asosida
dars maqsadini belgilab olish:
 o’quv materiallarining mazmunini optimallashtirish:
 o’quvchi darsda bilib olishi va eslab qolishi zarur bo’lgan asosiy
mazmunni ajratib olish:
 o’quv vazifalarini aniq ifoda qilish:
 dars strukturasi, turi metodlari va o’qitish usullarini qayd qilish:
 fanlararo bog’lanish va undan foydalanish yo’llarini aniqlab olish.
 O’qituvchi va o’quvchilarning darsdagi faoliyatini rejalashtirish:
 Darsning didaktik vositalarini tanlash( rasmlar, tarqatmalar, jadvallar,
chizmalar va boshqalar)
 Darsda foydalanadigan jihozlarni tekshirish:
 O’quvchilarning darsdagi mustaqil faoliyatlarining hajmini belgilab
olish:
 Darsda olingan bilim, ko’nikma va malakalarni mustahkamlash usul va
shakllarini belgilab olish:
 Uy vazifasining hajmini muvofiqlashtirish:
 Darsni yakunlash shakllarini ishlab chiqish:
Qayd etilgan talablar asosida dars ishlanmasini yozish. 7-sinfda “Fe’l so’z
turkumi” o’rganilganda shu holatni kuzatish mumkin. O’quvchilar dastlab “Tub va
yasama, sodda va qo’shma fe’llar” mavzusi bilan tanishadilar. Shu mavzu bilan
tanishish jarayonida o’quvchilar bir necha fe’l yasovchi qo’shimchalarni bilib
oladilar. Darslikdagi 37-38-mashqlar ishlanib, -r, -ar, -y, -ay qo’shimchalari
to’g’risida ma’lumot beriladi. Shu qo’shimchalar sirasiga kiruvchi -a, -y, -ay
qo’shimchalari ishtirokida ko’pay, kengay, qoray, sog’ay, ozay, toray, yasha,
o’yna, qiyna kabi fe’llar yasaladi. Mashq orqali o’quvchilar bu qo’shimchalarning
fe’l yasovchi qo’shimchalar ekanligini bilib oladilar. Mazkur qo’shimchalar
omonim qo’shimchalar bo’lib, ular fe’lning turli shakllarini yasashda ham ishtirok
etadi. Fe’lning ravishdosh shakli o’rganilganda, bu shaklni hosil qiluvchi
qo’shimchalar qatorida -a, -y qo’shimchalari ham aytib o’tiladi. O’quvchilar 116117-mashqlarni ishlash orqali ravishdosh shaklining shu qo’shimchalar yordamida
ham yasalishini bilib oladilar. Keyingi mashg’ulotda 119-mashq ishlanadi va
bunda asosiy e’tibor -a, -y qo’shimchalari yordamida yasaluvchi ravishdoshlarga
qaratiladi. Shu o’rinda o’qituvchi fe’l yasovchi va ravishdosh shaklini yasovchi -a,
-y qo’shimchalarini o’zaro taqqoslab o’tishi zarur. Buning uchun quyidagicha
misollar yonma-yon qo’yiladi va o’zaro qiyoslanadi:
1. Nasim ukasi bilan o’ynadi.
Toma-toma ko’l bo’lur.
2. Devor tutundan qoraydi.
U ishlay-ishlay charchadi.
Misollar o’qitiladi va quyidagicha suhbat o’tkaziladi:
Birinchi gap juftligida berilgan o’ynadi, toma-toma so’zlariga e’tibor bering va
ularning o’zagini toping, so’zlar tarkibidagi -a qo’shimchasining vazifasini
aniqlang.
(O’ynadi so’zining o’zagi o’yin bo’lib, bu so’z ot turkumiga mansub. –a
qo’shimchasi shu so’zga qo’shilib, o’yna fe’lini hosil qilgan. Demak, bu
41
qo’shimcha fe’l yasovchi qo’shimchadir. Toma-toma so’zlarining o’zagi tom fe’li
bo’lib, bu so’zlarga qo’shilib kelgan –a qo’shimchasi ravishdosh shaklini yasovchi
qo’shimcha hisoblanadi).
Ikkinchi gap juftligida berilgan qoraydi va ishlay-ishlay so’zlarining o’zagini
topib, bu so’zlarga qo’shilib kelgan –y qo’shimchasining vazifasini aniqlang.
(Qoraydi so’zining o’zagi qora sifati bo’lib, unga qo’shilib kelgan –y
qo’shimchasi fe’l yasovchi qo’shimcha hisoblanadi. Yig’lay-yig’lay so’zlarining
o’zagi yig’la fe’li bo’lib, uning tarkibidagi –y qo’shimchasi ravishdosh shaklini
hosil qiluvchi qo’shimchadir).
O’quvchilar misollarni qiyoslash asosida –a, -y qo’shimchalarining omonimlik
xususiyatini yaxshi bilib oladilar va quyidagicha xulosa chiqaradilar: -a, -y
qo’shimchalari ot, sifat turkumidagi so’zlarga qo’shilganda fe’l yasovchi
qo’shimcha hisoblanadi. Fe’llarga qo’shilib kelganda ravishdosh shaklini hosil
qiladi.
Guruhlar bilai ishlash. Guruhlar bilai ishlash barcha mavzularni o’tganda
amalgam oshirilishi mumkin. O’quvchilarni guruhlarga bo’lib ishlash uchun
quyidagi talablarga amal qilish zarur:
1.
Guruhlarga ajratish o’qituvchi tomonidan amalga oshiriladi.
2.
Har bir guruhga rahbar(sardor) tayinlanadi.
3.
Har bir guruhdagi o’quvchilar bilim darajasining teng bo’lishiga erishish
kerak.
4.
Guruh doira shaklida o’tirishi lozim.(aks holda natija bo’lmasligi
mumkin)
5.
Ish jarayonida har bir guruhning faoliyatiga, g’oyalariga e’tibor beriladi.
Bulardan tashqari guruhlarga aniq yo’l-yo’riq ko’rsatish, topshiriqlarni
bajarish uchun etarli vaqt ajratish, kuchli guruhlarni rag’batlantirib borish, ishning
natijasini baholash kabilarga ham ahamiyat berish muhim hisoblanadi. Dars
jarayonida guruh a’zolarini almashtirib borish ham mumkin.
Tashkil etilgan bunday noan’anaviy darslar samarasi yaxshi bo’lib,
ko’zlangan maqsadga erishishdagi omillardan biri hisoblanadi.
Barkamol insonni tarbiyalashda pedagog –murabbiyning roli juda katta.
Учитель русского языка
и литературы школы
№ 2.г.Хивы Атаджанова
Л.К.
«Н. В. Гоголь. Биография. Тарас Бульба»
Урок литературного чтения в 8 классе
Тема: Н.В.Гоголь. « Тарас Бульба ».
Тип урока: Урок изучения нового материала
Цели урока:
42
1. Ознакомить учащихся с биографией Н. В.Гоголя, c I частью
повести « Тарас Бульба».
2. Выработать у учащихся навыки выразительного чтения,
запоминания текста, развивать навыки самостоятельного мышления, речь
учащихся.
3. Способствовать воспитанию у учащихся любви к родной земле.
Вызвать интерес к чтению произведений Н. В.Гоголя.
Оборудование: Портрет, Н. В.Гоголя : собрание сочинений
Н. В.Гоголя , учебник русского языка для 8 классов(узб.шк.), иллюстрации к
повести , слайды, карточки.
Эпиграф к уроку:
« …Гоголь владеет талантом необыкновенным, сильным и высоким.»
Белинский.
Этапы урока:
I. Организационный момент-5 мин
II. Опрос домашнего задания-8 мин
III. Объяснение нового материала-10 мин
IV. работа над новой темой-10 мин.
V. Закрепление нового материала-5мин
V. Задание на дом-1 мин
VI. Подведение итогов-2 мин
Ход урока:
1.Орг. момент, речевая разминка.
- Здравствуйте, ребята. Скажите, какое сегодня число? Какой день
недели? Какое время года? А в субботу какое число было? И какой
праздник мы отмечали в тот день?
- Спасибо ребята. Давайте вспомним , что было задано на дом?
( Повторить биографию Пушкина и Лермонтова, их произведения )
2.Для опроса домашнего задания проведём работу в 3 -ёх группах.
( Учащиеся заранее распределены в группы и даны названия
« Знатоки» « Умники» « Находчивые ») По ходу работы учитель
поощряет учащихся разноцветными карточками.
Задание 1.Скажите, кто автор и из какого произведения этот
отрывок ?
1. В томленьях грусти безнадёжной,
В тревогах шумной суеты.
Звучал мне долго голос нежный,
И снились милые черты.
( А.С Пушкин. « К….»)
2. Наша ветхая лачужка,
И печальна , и темна.
Что же ты, моя старушка,
Приумолкла у окна?
( А.С Пушкин. « Зимний вечер.»)
3. Мы вольные птицы, пора, брат, пора!
Туда, где за тучей белеет гора,
Туда, где синеют морские края,
43
Туда, где гуляет лишь ветер, да я! ( А.С Пушкин. « Узник »)
4. Под ним струя светлей лазури,
Над ним луч солнца золотой.
А он, мятежный, просит бури,
Как будто в бурях есть покой! (М.Ю.Лермонтов. « Парус »)
5. Не вы ль, сперва так злобно гнали
Его свободный, смелый дар
И для потехи раздували
Чуть затаившийся пожар? (М.Ю.Лермонтов. « Смерть поэта »)
6. Не пылит дорога,
Не дрожат листы…
Подожди немного,
Отдохнёшь и ты.
(М.Ю.Лермонтов. « Из Гёте »)
Задание 2.Проведём игровое занятие « Реставрация».
1.Парус одинокой белеет,
Моря голубом в тумане.
Ищет в стране что он далёкой?
Кинул в краю что он родном?
2.Потомки а вы, надменные потомки,
Прославленных известной подлостью отцов.
Обломки пятою рабскою поправшие
Обиженных игрою счастия родов!
3.Безнадёжно, безмолвно, любил я вас
Томим то ревностью , то робостью
Так нежно так искренно любил вас я
Вам так бог дай быть другим любимым.
Задание 3.Назовите сходства и различия в жизни и творчестве Пушкина и
Лермонтова.
Сходства
Различия
Родились в Москве
Пушкин
Лермонтов
В дворянской семье
учился в лицее в пансионе
Побывали в ссылке
тема любви тема Родины
Занимались и прозой и поэзией
Погибли на дуэли
Слово учителя: -Ребята , а какие стихотворения Пушкина и Лермонтова
вы знаете наизусть? Давайте проведём конкурс
« Выразительного чтения».( С каждой группы по одному учащегося
наизусть расскажут стихотворение).
3.
Слово учителя: -Ребята, как хорошо вы усвоили произведения
Пушкина и Лермонтова. Сегодня мы с вами ознакомимся ещё с одним
44
4.
•
•
•
замечательным представителем русской литературы -Николаем
Васильевичем Гоголем.
Проведём словарную работу.
Подрясник -длинное платье, которое носили священники и учащиеся
духовной семинарии.
Дюжий- здоровый, крепкий молодец.
Свитка- верхняя одежда южных россиян.
Киевская бурса- духовное училище ,образование которого равняется
университетскому.
Насаживать –бить.
Тумаками- кулаками.
Запорожская Сечь- местность на Украине, где шла война с
поляками .
Учащиеся составляют предложения с новыми словами.
( Примерные предложения: Саша был одет в подрясник. Герасим –дюжий
мужик. Иван был дюжим парнем. Люди на лошадях были в свитках. Ваня
учился в киевской бурсе. Киевская бурса находится на Украине.
Мальчики стали насаживать друг-друга тумаками. Запорожская Сечь это
историческая местность.)
5.Слово учителя.
Великий русский писатель Н.В. Гоголь родился на Украине в семье
помещика.
В семье Гоголя любили литературу, в имени был крепостной театр,
богатая библиотека, коллекция произведений живописи, На всю округу
славились музыкальные вечера, которое устраивались в усадьбе.
С любовью и увлечением изучал Н.В.Гоголь, историю родной
Украинского народа. Позже он открыл все эти богатства русским
читателям в своих произведениях. В его “Вечерах на хуторе близ
Диканьки”, посвестях “Тарас Бульба”, “Вий” перед читателями духовная
красота, сила и талантливость украинского народа, мир его фантазии и
яркие страницы героического прошло.
А.С.Пушкин восхищался литературным дарованием Н.В.Гоголя,
следил за его творчеством и даже не раз подсказывал сюжеты для его
произведений.
В повести « Тарас Бульба » раскрыта героическая борьба
украинского народа за своё национальное освобождение.
Главный герой повести Тарас Бульба .Он отважный атаман,
мужественный борец за свободу своего народа, истинный патриот,
требовательный воспитатель своих сыновей.
6.Работа в группах.
- Сегодня мы ознакомимся с 1 частью повести « Тарас Бульба»Так как
эта часть большая, проведём работу в группах. На прочтение отрывка
группам даётся 5 мин. и по 2 мин. на пересказ содержания прочитанного.
1 группа прочитав отрывок назвали отрывок « Встреча сыновей» 2
группа-« Чувства матери» 3 группа- « Запорожская Сечь»
45
7.Демонстрация отрывка из кинофильма « Тарас Бульба» и
беседа по просмотронному.
8.Закрепление.
Где и когда родился Гоголь?
Кто такой Тарас Бульба?
Где учились его сыновья?
Как описывается чувства матери в прочитанном отрывке?
Чему учит нас эта повесть?
Понравилась ли вам повесть?
9. Беседа – обобщение. Сегодня вы ознакомились с творчеством Гоголя ,
с его повестью «Тарас Бульба».
Главная тема в ней– тема Родины. Действительно, поэт прожил тяжелую
жизнь, перенес трудное детство.
И мы должны ценить счастливое мирное время. Рядом с вами родители.
Для вас созданы все условия для счастливой жизни.
Какие условия для вас созданы сегодня нашим государством?
Учащиеся отвечают, что для них созданы все необходимые условия,
учатся в просторных школах, отдыхают в лагерях и т.д.
Заключение: Я хочу закончить урок строками из песни?
Должны всегда смеяться дети,
и в мирном мире жить.
Желаю вам счастливого будущего,
отличной учебы и прекрасного настроения.
Урок окончен. До свидания.
VII. Домашнее задание: ответить на вопросы к 1 части на стр.119,
прочитать и уметь пересказать содержание.
VIII. Комментирование оценок.
И.А. Крылов
А.С. Пушкин
М.Ю. Лермонтов
Н.В.Гоголь
46
VI. Беседа – обобщение. Сегодня вы ознакомились с творчеством Гоголя ,
с его повестью «Тарас Бульба».
Главная тема в ней– тема Родины. Действительно, поэт прожил тяжелую
жизнь, перенес трудное детство.
И мы должны ценить счастливое мирное время. Рядом с вами родители.
Для вас созданы все условия для счастливой жизни.
Какие условия для вас созданы сегодня нашим государством?
Учащиеся отвечают, что для них созданы все необходимые условия,
учатся в просторных школах, отдыхают в лагерях и т.д.
Заключение: Я хочу закончить урок строками из песни?
Должны всегда смеяться дети,
и в мирном мире жить.
Желаю вам счастливого будущего,
отличной учебы и прекрасного настроения.
Урок окончен. До свидания.
VII. Домашнее задание: ответить на вопросы к 1 части на стр.119,
прочитать и уметь пересказать содержание.
VIII. Комментирование оценок.
Насиба Сабирова –
«Тил ва адабиёт таълими»
кафедраси ўқитувчиси.
Хоразм халқ достонларида рамзларнинг ифодаланиши.
Хоразмда тарқалган «Хиромон пари» достонида характерли бир эпизод
бор. Шикорга чиққан шаҳзода Мунавварсултоннинг кўзига ногоҳонда бир оқ
нарса кўринади. Бориб қараса «жахоннинг хуршидидек бир соҳибжамол» қиз
экан. Шаҳзода уни кўриб беҳуш бўлиб йиқилади. Соҳибжамол қиз бироз
кутади, лекин йигит ҳушига келмайди. Ниҳоят қиз бошидаги рўмолини олиб,
анга етти дона кўмир ва соқол тароқни солиб, йигитнинг бошига боғлаб
кўздан ғойиб бўлади. Шаҳзоданинг бу аҳволда ётганлигидан хабар топган
йигитлар уни отасининг ҳузурига олиб келишади. Подшо қуръандозларни
чақириб, бу аҳволнинг маъносини суриштиради. Шунда битта момо подшо
ҳузурига келиб айтадики, эй подшоҳим бу рўймол бир ишорат турур. Қандим
кўмир заргарга даркор бўлур, қизнинг отаси заргар эркан. Бу сақол тароқи
шамшод ёғочидин бўлур, юрти Шамшод эркан5.
Достондаги кампирнинг «ишорат» деган сўзи рамз маъносида
ишлатилган. Демак, қиз рўмол орқали ўз севгисини, кўмир орқали отасининг
5
. Ошиқнома, II китоб, Урганч, «Хоразм», 2006, 301-бет.
47
кимлигини, шамшод дарахтидан ишланган тароқ орқали эли Шамшод
мамлакати эканлигини англатишни мақсад қилган. Ушбу предметларнинг
барчасининг негизида рамзийлик ётади.
Бундай эпизодлар эртаклар таркибида ҳам кўплаб учрайди.
Бинобарин, рамзлар халқ ижодиётининг аксарият жанрларида у ёки бу
шаклда намоён бўлади.
Инсоният тарихининг барча босқичларида рамзлар турлича тарзда
қўлланилиб, турлича мақсаларга хизмат қилиб келган.
Биз сўз юритмоқчи бўлган поэтик символларнинг бадиий адабиётдаги
ҳозирги кўринишларигача бўлган даврларда ушбу бадиий восита жиддий
такомил йўлини босиб ўтган.
Шу сабабдан бўлса керак илмий адабиётларда рамзлар билан боғлиқ
турли қарашлар мавжуд.
«Символ – рамз» атамаси маъносини узоқ йиллар давомида ҳар ким
ўзича идрок қилиб келди. Уни гоҳ «аллегория», гоҳида «белги», баъзан
«бадиий образ», баъзида «жонлантириш», айрим ҳолларда «тамға», «ибора»
тарзида истифода қилиб келинди»6.
Рус
фольклошунослигида
«символ-рамз»
тушунчаси
тарихи
чинакамига ХVIII асрнинг охирларидан бошланади.
Ўша пайтларгача рамзлар оддий эмблема ёки эмблеманинг афористик
ифодаси сифатида баҳоланди7.
К.М.Бутырлиннинг таъкидлашича, биринчилардан бўлиб А.А.Потебня
рамзни аллегориядан алоҳида равишда баҳолаб, уни поэтик образ сифатида
тан олади. Шу билан бирга олимнинг таъкидлашича, фикр белгига бориб
тақалади ва маънога келиб боғланади.
А.А.Потебнянинг назариясига кўра рамз поэтик тушунчага қараганда
психологик тушунчага яқинроқ келади.
Рамзлар ҳақида XIX аср охирларида янги концепция билан чиққан яна
бир олим А.Н.Веселовскийдир. Унинг символ масаласидаги қарашлари ўз
замондоши А.А.Потебняникиг анча мос келади. У символ, аллегория ва
метафора билан алоқадор поэтик образларни психологик параллелизмлар
билан боғлайди8.
XIX асрнинг бошига келиб символ – рамз билан алоқадор муҳим
мулоҳазалар В.В.Виноградовнинг ишларида кўрина бошлади. Унинг
фикрича, символ-рамз-поэтик нутқнинг семантик бирлигидир.
Масалани умумлаштирганда, бу учала олим масалага турлича аспектда
ёндошиб, Потебня психологик, Веселовский маданий-тарихий, Виноградов
эса лингвистик нуқтаи назардан ёндошдилар9
Ушбу қайдлардан англашиладики, рус олимларининг тадқиқотларида
ҳам символ-рамз масаласида турлича қарашлар мавжуд бўлган. Бунинг
. Лосев А.Ф. Проблемы символа и реалистическое исскусство. С.18.
. Бутырлин К.М. Проблема поэтического символа в русском литераттуроведении (XIX-XX вв.) //
Исследования по поэтике и стилистике, Л.: Наука, 1972, С.249.
8
. Веселовский А.Н. Историческая поэтика, М.: ВШ., 1989, С.147-148.
9
. Бутырлин К.М. Кўрсатилган манба, 259-бет.
6
7
48
асосий сабабларидан бири ушбу поэтик кўчимнинг анъанавий семантикаси
билан бадиий асардаги ўрнини аниқ белгиламасликдандир.
Бир вақтлари белги, тамға шаклида пайдо бўган рамзий ифодалардан
ўсиб етишган поэтик рамзлар оддийгина ўхшатиш ёки метафора эмас.
«Символда предмет ва маъно ўртасидаги ўзаро боғланиш ўхшашлик,
ички қарама – қаршиликка асосланади. Ташқи кўриниш (предмет) ва маъно
ўртасидаги бу қарама-қаршилик бадиий символнинг моҳиятини ташкил
этади»10. Боқачароқ айтганда, ҳар қандай символ ўзининг бевосита
моҳиятинидан четга чиқувчи предметга ишора қилади11.
Шу жиҳатдан олганда символ учун танлаб олинган объект (предмет)
маъно томонидан кўп қирралидир. Унинг бир учигина умумий ўхшашликка
келиб бирикади. Масалан, гул ўсимлигини олиб қарайдиган бўлсак, у
гўзаллик рамзи бўлиб ҳисобланади. Агар шеъриятга назар ташлайдиган
бўлсак, «Гул ҳамиша поэтик матнда аёлнинг эквивалентидир, аёл ҳамиша
қаҳрамоннинг
муроди,
қалби,
руҳияти,
ўзлиги,
«мен»лигининг
12
тимсолидир» 1 Демак, гул аёлга бир кўриниши – гўзаллиги билан келиб
боғланади. Аёл эса гўзал бўлишидан ташқари фикрловчи инсон, садоқатли
ёр, оила фаравонлигидир.
Бадиий тафаккурнинг энг қадимги намуналаридан бўлган мақолларда
ҳам айрим ҳукм – хулосалар рамзий ифодалар орқали руёбга чиқади.
Масалан:
Эр-хотин-қўш ҳўкиз.
Ўғлинг ёққан чироқни,
Қизинг ҳам ёқади.
Одатда эр – хотин – жуфтлик, қўш ҳўкиз ҳам жуфтлик. Икки
тушунчани фақат ўша жуфтликкина бир-бирига боғлайди. Масаланинг
асосий моҳиятига келсак, эр-хотин-оила. Оилани эса жуфтлик бирга тортиши
керак. Демак, қўш ҳўкизнинг предметлик белгисининг ташқаридан олиб
қараганда оилага ҳеч қандай алоқаси йўқ.
Иккинчи мақолда ҳам ўша ҳодисани кузатиш мумкин. Чироқ – оила
рамзи. Бу ерда қизнинг чироқни предмет сифатида бевосита ёндириш ҳақида
сўз кетмасдан оила, сулолани давом эттириш масаласи асосий фикр сифатида
намоён бўлаётир.
Мана шу нуқтаи назардан масалага ёндошилса, символ белги сифатида
кўзга ташланади, лекин ҳар қандай белги символ бўла олмайди. Символ
бўлиш учун семантик акт бўлиши шарт13.
Фольклоршунос А.Мусақулов «Ўзбек халқ лирикасининг тарихий
асослари» рисоласида характерли бир мисолни келтиради:
Қошингнинг қораси ювса кетарми,
Сенингдек тоза гул боғда битарми?
Сенингдек тоза гул боғларда битса,
.Шаропов А. Оламлар ичра оламлар, 59-бет.
. Лосев А.Ф. Кўрстаилган асар, 36-бет.
12
. Эшонқул Ж. Эпик тафаккур тадрижи, Т.: Фан, 2006, 112-бет.
13
. Лосев А.Ф. Кўрсатилган асар, 54-55-бетлар.
10
11
49
Сўраб борсам боғбон менга сотарми?
Халқ қўшиғи табиатига кўра қора қош - гўзаллик, тоза гул – балоғатга
етган бокира қиз, боғ – оила, боғбон – оила бошлиғи, яъни отанинг поэтик
образларидир14.
Фольклоршунос олимнинг шарҳлашича, бу қўшиқдаги «тозагул»
бокира қиз бўлиб, «сотиш» сўзининг замирида «сен тозагулдай бокира,
балоғатга етибсан, урф – одатимиздаги қалинни тўласам, отанг рози
бўлармикан, деган маъно ётади.
Бинобарин, матндаги «сотиш» сўзи ҳам урфий рамз ҳисобланади.
Рамзларнинг бундай кўринишлари оғзаки ва ёзма адабиётда кўплаб
учрайди. Мумтоз адабиётда ва халқ ижодиётида шундай образлар борки,
улар бирорта асарда ўз ўрнига эга бўлиш билан бирга муайян бир
тушунчанинг моҳиятини ўзида ифодалай оладиган рамзий тушунчага ҳам
айланиб кетган.
Комил Хоразмий ижодида шундай мисралар бор:
Ишқинг ичра Мажнундек субҳу шом, эй Лайли,
Йиғлағувчи ҳолиға борча шайҳушоб ўлмиш15.
Шоир ўзининг севги – муҳаббатини Мажнун, маҳбубасини эса Лайли
исмларини келтириш орқали ифодалаб, ишқий кечинмаларини Лайли ва
Мажнун рамзида кўрсатмоқчи. «Ошиқ Ғариб ва Шоҳсанам» достонида ҳам
шундай хусусиятга дуч келинади:
Тўлиб – тошиб, Жайҳун бўлиб,
16
. Ошиқнома, II китоб, Урганч, «Хоразм», 2006, 97-бет.
Қизил кийиб, гулгун бўлиб,
Бу кун ошиқ Мажнун бўлиб,
Лайли деб коф, лома юзлан16.
Достондаги асосий образ бўлган Ғариб ўзини Мажнун, Шоҳсанамни Лайли
қиёфасида тилга олиб, ўрталаридаги севги – муҳаббатнинг куч-қудратини
баён қилмокчи бўлади. Бинобарин, Лайли ва Мажнун образлари ишқ
масаласида рамзий доминант даражасига кўтарилган.
Как бы жили мы без книг?
Салаева Ш.,
г.Ургенч, школа №18
Цели: привить любовь к чтению
Оборудование: выставка книг
Ход урока
На доске написано:
Не куст, а с листочками,
14
15
. Мусақулов А. Ўзбек халқ лирикасининг тарихий асослари, 7-бет.
. Комил, - Т.: «Адабиёт ва санъат», 1975, 79-бет.
50
Не рубашка, а сшита, Не человек, а рассказывает
(Книга)
…Книга – самое замечательное чудо!
Сколько звезд в небесах,
Сколько цвету в лесах,
Сколько капель в Днепре,
Сколько книг на земле.
Есть – с ладошку одни,
Есть большие тома,
Проживают они
Вместе с нами в домах.
Учительница предлагает на основе написанного на доске угадать тему урока.
Учащиеся объявляют тему.
Учительница предлагает отправиться в путешествие в мир книг.
Ученика предлагается рассмотреть внимательно книги и сказать из чего они
сделаны: корешка,переплета.
Учительница рассказывает о том, как книги издавались в разные века: сейчас
из бумаги, ранее – из бересты, шкур, глиняных табличек, папируса…
Учительница рассказывает, что в древней Ассирии книги делали из
глиняных плиток,писали на них тростниквыми палочками, плитки
обжигались в печах. В Египте книги изготовляли из папируса – речного
тростника с высоким и толстым стволом, сердцевину которого разрезали на
полосы, сушили и превращали в гладкие свитки. На них и писали. Потом
листы склеивали, получалась книга в виде длинного свитка. В древнем
городе Пергаме научились выделывать из кожи пергамент. Лист пергамента
сгибали пополам , из которых получались четыре страницы.Каждая
четвертушка называлась «тетрадос», отсюда тетрадь.Позже научились делать
бумагу в нынешнем состоянии. Рукописные книги стоили очень дорого.
В немецком городе Майнце Иоганн Гуттенберг изобрел печатный
станок. Он также придумал литеры, металлические бруски с выпуклым
изображением букв и цифр , матрицы – особые формочки для отливки литер.
Так появились типографии. Создателем первой печатной книги в России был
Иван Федоров.
Дети приходят к выводу, что книга – это надежное средство передачи знаний
от поколения к поколению. Книга – источник знаний, бодрости и духа.
Чтение стихотворений учащимися:
Первый ученик:
Хорошая книга
Мой спутник, мой друг, С тобой интересней бывает досуг.
Второй ученик:
Мы время отлично
Проводим вдвоем
И наш разговор
51
Потихоньку ведем.
Третий ученик:
С тобою дорога моя далека –
В любую страну
И в любые века.
Четвертый ученик:
Ты мне говоришь
Про дела смельчаков
Про злобных врагов
И смешных чудаков.
Пятый ученик:
Про тайны Земли
И движенье планет
С тобой ничего непонятного нет.
Шестой ученик:
Ты учишь правдивым
И доблестным быть
Природу, людей
Понимать и любить.
Седьмой ученик:
Тобой дорожу я,
Тебя берегу я,
Без книги хорошей
Я жить не могу!
Учительница обращает внимание учащихся на красочно оформленную
книгу и историю создания книги.
Вывод: прежде чем попасть в руки читателей книга проходит долгий путь, а
в ее создании принимает сотни людей.
Книга - наш помощник в жизни (приводятся примеры).
Книга обращается к учащимся: Я к вам обращаюсь, товарищи дети! Полезнее
книги нет вещи на свете!
Пусть книги друзьями заходят в дома.
Читайте всю жизнь, набирайтесь ума!
Ученик:
Ой, что это?
Заболела эта книжка:
Изорвал ее братишка.
Я больную пожалею,
Я возьму ее и склею!
Советы ученикам книги:
1.
С нами нужно обращаться бережно. Ведь нас будут читать другие
люди.
2.
–
Чего
я
боюсь?
Дождя
и
снега.
Я не должна мокнуть – от этого я порчусь.
52
3.
Нас носи в пакете или в сумке. Не пачкай , не разрисовывай!
4.
Прежде чем начать читать меня, оберни
5.
Не бросай
меня раскрытую, не загибай уголки страниц»
Переворачивай страницы за правый верхний угол .
6.
Не рви, не разбрасывай нас!
Книга:
Я – книга. Я товарищ твой!
Будь школьник бережен со мной.
Мой чистый вид всегда приятен.
Оберегай меня от пятен.
Привычку скверную оставь
Листая, пальцы не слюнявь.
Учащимся было дано задание на дом: подобрать пословицы, поговорки,
афоризмы про книги:
Кто много читает, тот много знает.
Прочел хорошую книгу – встретился с другом.
Чтение – лучшее ученье.
Книжное слово – свет дневной.
Хорошая книга – лучший друг.
Хорошую книгу читать в радость, а не в тягость.
Хлеб питает тело, а книга – разум.
Ленивому Мишке все не до книжки.
Не на пользу книжки читать, когда только вершки с них хватать.
Ответ учащихся на вопрос «Как бы жили мы без книг?»
1. Мы дружны с печатным словом,
Если б не было его,
Ни о старом, ни о новом
Мы не знали б ничего.
2. Ты представь себе на миг,
Как бы жили мы без книг?
Что бы делал ученик,
Если не было бы книг?
3.Если б все исчезло разом,
Что писалось для детей:
От волшебных добрых сказок
До веселых новостей …?
4.Ты хотел развеять скуку,
На вопрос найти ответ.
Протянул за книжкой руку,
А ее на полке нет!
53
5. Книге смелой, книге честной,
Пусть немного в ней страниц,
В целом мире, как известно,
Нет и не было границ!
6. Ей открыты все дороги,
И на всех материках
Говорит она на многих
Самых разных языках.
Машарипова Ш.Р.
г.Ургенч,школа №13
Лирика С.Есенина
Разработка урока по русскому языку в 9 классе
Тема: Лирика С.Есенина. Урок-конкурс
Цели: 1.Закрепить знания учащихся о жизни и творчестве С.Есенина.
2.Выработать у учащихся навыки выразительного чтения и восприятия
текста.
3. Способствовать воспитанию нравственных качеств, любви к
природе, к родному краю.
Тип урока: Урок обобщения и закрепления знаний.
Методы обучения: работа в группах, презентация, игра кластер.
Межпредметная связь: биология, история.
Оборудование: портрет, иллюстрации, мультимедиа, лист бумаги А-4.
Ход урока
1.
Вступительное слово учителя.
Сегодняшний урок посвящается жизни и творчеству известного русского
поэта С.А.Есенина, его лирике. И этот урок проходит в последние дни осени,
когда падают последние листья с деревьев.
И тут невольно вспоминаются есенинские строки:
Отговорила роща золотая
Берёзовым, весёлым языком
А журавли печально пролетая
Уж не жалеют больше ни о чём.
В стихах Есенина запоминаются белая берёза, душистая черёмуха, опавший
клён.
54
Мы сегодня класс разделим на три команды: «Берёза», «Черёмуха» и «Клён».
Это названия стихотворений Есенина.
2.
Работа в группах. Презентация.
Задание 1. Нарисовать растение – название команды, дать ему определение с
переводом. Показать эмблему команды и презентацию.
Каждая команда читает стихотворение Есенина под этими названиями: :
«Берёза», «Черёмуха» и «Клён».
Задание 2. Команды должны приготовить сообщения:
Детство и юность поэта.
Лирика С.А.Есенина
С.Есенин в Узбекистане.
Задание 3. Игра «Определите даты»
Каждая команда выбирает по 3 карточки, в которых даны основные даты из
жизни Есенина. На доске дан кластер. Ученики по порядку прикрепляют к
дереву правильно угаданные карточки.
1904
1912
1921
С.Есенин
1916
1915
1913
1914
Задание 4. Написать список произведений С.Есенина «Кто больше?»
Задание 5.Стихотворение с инсценировкой и иллюстрацией.
Учащиеся выразительно читают стихотворения «Шаганэ, ты моя, Шаганэ»,
«Свет вечерний шафранного края», «Письмо матери» и показывают
иллюстрации
Обобщение: во всех прозвучавших стихотворениях Есенин показал образы
женщин.
Задание 6. Каждой команде раздаётся лист бумаги А-4.
Учащиеся должны составить небольшой текст «Роль женщины в XXI веке»,
т.е. сравнить есенинсеие образы женщин с современными.
Задание 7. Слово учителя. Стихи С.А.Есенина переведены на многие языки
мира. На узбекский язык их перевели узбекские поэты Мухаммад Юсуф,
Эркин Вахидов и др.
55
Последнее задание: Как звучат стихи Есенина на узбекском языке. Учащиеся
читают стихи на узбекском языке.
IV. Итоги урока- конкурса. Жюри подсчитывает баллы и объявляет
результаты.
V. Д/з. Повторить пройденный материал.
VI. Комментирование оценок
Салаева Шукуржон,
школа №18 г.Ургенча
Наш дедушка Крылов
Урок проведен в 7 классе.
Цели урока:
научить различать учащихся басню от стихотворения;
научить разбираться в морали басни.
Оборудование: портрет И.А.Крылова, карточки
Проводится речевая разминка на основе карточек, где предлагается
рассказать об узбекских баснописцах. Объясняется, почему героями басен
являются животные, птицы, деревья…
После словарной работы учитель рассказывает биографию
И.А.Крылова.
Закрепление проводится в виде карточек, розданных учащимся:
Карточка №1
Иван Андреевич Крылов родился в 1769 году в семье небогатого
армейского офицера. Отец был постоянно занят, и маленького Ваню
воспитывала мать, простая, неграмотная ,но умная и добрая женщина.
Карточка №2
После смерти отца семья оказалась в крайней нужде. В наследства от
умершего отца остался лишь сундук с книгами.
Затем учащиеся на доске и в тетрадях при помощи кластера закрепляют тему:
Крылов
/ \
родился
учился и т.д.
Учащиеся знакомятся с содержанием басни «Волк и ягненок»: читают в
лицах, при помощи синквейна дают характеристику волку и ягненку.
56
Вывод: в Санкт – Петербурге в Летнем саду стоит памятник И.А.Крылову, у
подножья памятника изображены герои его басен. Памятник построен на
деньги горожан, которые бесконечно рады дедушке Крылову за его
бессмертные произведения.
Оценка учащихся и задание на дом.
Кучкарова Г.,
Гурленский район,школа №2
Методическая разработка КВН по русскому языку и
литературе
Цель: проверка уровня знаний учащихся; повторение пройденного
материала; развитие речи учащихся; расширение кругозора учащихся;
пробуждение интереса к русской культуре.
Межпредметная связь: живопись, история, музыка.
Диск, флажки, жетоны, номера карточки.
КВН проходит в виде телеигры «Звёздный час». Участвуют две команды –
«Лирики» и «Прозаики». Задаются вопросы по очереди для каждой команды,
если ответ готов, команда поднимает флажки и отвечает. При правильном
полном ответе получает красный жетон. При дополнениях получает жёлтый
жетон. Если ответ неполный – зелёный жетон. Неправильный ответ – белый
жетон.
Команда-соперница может ответить, дополнить сведения и получить баллы.
1.
Первый тур «Узнай писателя»
Вывешиваются портреты писателей: А.С.Пушкина, М.Ю.Лермонтова,
И.С.Тургенева, Н.А.Некрасова, Л.Н.Толстого, А.П.Чехова.
«Информационный бюллетень -1»
Он родился в Москве, в дворянской семье. Его мать была внучкой Ибрагима
Ганнибала, арапа Петра Великого.
«Информационный бюллетень -2»
Мать его умерла, когда мальчику не было трёх лет. Отец его был бедным
офицером. Воспитанием мальчика занималась бабушка, богатая дворянка.
«Информационный бюллетень -3»
Свою мать он показал в образе богатой, жестокой, капризной, старой барыни
в рассказе о собаке и глухонемом работнике. Рассказ из двух слогов, из двух
букв, 4 звуков.
«Информационный бюллетень -4»
Его отец – жестокий помещик – крепостник, которого боялись не только
крестьяне, но и родные. Только благодаря матери, доброй и образованной
женщине, он смог сохранить сердечные, добрые чувства. В семь лет написал
57
своё первое стихотворение, посвящённое матери где писал «Во мне душу
спасла ты…»
«Информационный бюллетень -5»
Он офицер, принимал участие в Крымской войне. Он педагог. Написал
учебники и открыл школу для крестьянских детей ( на свои средства). Он
писатель, автор многих романов. Граф, который отказался от своего
богатства, работал с крестьянами вместе, и ушёл из своего общества.
«Информационный бюллетень -6»
Он родился на берегу Азовского моря. Дед его был из крепостных крестьян.
Отец имел торговую лавку. По образованию он – врач. Он автор рассказа о
собаке, которая заблудилась и ищет своего хозяина.
II. Второй тур. .Откуда эти строки?»
1.Я помню чудное мгновенье,
Передо мной явилась ты,
Как мимолётное виденье,
Как гений чистой красоты.
2.
Выхожу один я на дорогу,
Сквозь туман кремнистый путь блестит.
Ночь тиха. Пустыня внемлет богу.
И звезда с звездою говорит.
3. Белеет парус одинокий
В тумане моря голубом
Что ищет он в стране далёкой?
Что кинул он в краю родном?
4.Во дни сомнений
Во дни тягостных раздумий
О судьбах моей Родины,
Ты один мне опора и поддержка
О великий, могучий, правдивый
И свободный русский язык
5. Славная осень! Воздух ядрёный
Силы усталые бодрит.
Лёд неокрепший на речке студёной
Словно как тающий сахар лежит.
58
6.Одарённый необычайной силой,
Герасим работал за четверых.
III. Третий тур.
«Литература и живопись»
Кто является автором картины?
Кто на ней изображён?
Что на ней изображено?
К какому произведению написана картина?
«Бурлаки на Волге»
И.Репин
«Царевна Лебедь»
Врубель
«Тройка»
Петров
«Три богатыря»
Васнецов
«Март»
И.Левитан
«Грачи прилетели»
Саврасов
IV. Четвёртый тур.
«Конкурс чтецов»
В конвертах список четырёх стихотворений. По одному участнику от каждой
команды должны прочитать наизусть одно из произведений.
V. Пятый тур. «Русский язык будешь знать Можешь мир весь познать»
Сложи пословицу
1.До, язык, доведёт, Киева.
2. Плывущих, у, одной, судьба, в, одна, лодке
3. Любит, цветник, человек, соловей, Родину, а.
4. Товарища, сам, выручай, а, погибай.
VI. Шестой тур.
1. Малина
«Четвёртое лишнее»
2. Яблоня
Смородина
Груша
Клюква
Огурец
Машина
Слива
3. Портрет
4. Мышь
Портфель
Рожь
Портьера
Путь
Парник
Ночь
VII. Седьмой тур.
«Буквы рассыпались»
Из букв сложить слово - имя героя произведения.
59
У, С, Л, Р,А,Н
-
Руслан
Ю,Д,Л,И,М,А,Л
-
Людмила
VIII. Восьмой тур.
Конкурс капитанов
«Продолжи строчку»
1. Сижу за решёткой…
2. Белая берёза под…
3. Белеет парус одинокий…
4. Во глубине сибирских руд…
5. Люблю грозу в начале мая…
6. Черёмуха душистая с весною…
Слово предоставляется членам жюри.
ХВПКҚТМОИ,
Психология,
педагогика,
менежмент, мактабгача ва бошланғич таълим
кафедарси ўқитувчи, Халқаро илмий Академия
профессори Матмуратова Н.Б.
Ўсмир ёшидаги ўқувчилар билан ота-оналар
орасидаги шахслараро муносабатлар
Муомаланинг ўзаро биргаликдаги ҳаракати ва коммуникатив жиҳатдан
ташқарида унинг перцептив жиҳати каби муносабати иштирокчиларининг,
уларнинг жараёнида амалга ошириладиган, ўзаро идрок этиши юзага чиқади.
Ўзаро биргаликда ҳаракат қила бошлайдиган одамлар ўзаро ҳамжиҳатлик
даражасини баҳолаб оладиган ва муомалага киришган шеригининг, яъни
суҳбатдошининг кимлиги хақида ўзига ҳисоб бера оладиган бўлсагина,
муомала юзага келиши мумкин. Муомала иштирокчилари ўз онгида бирбирларининг ички дунёсини қайта тиклашга (асли ҳолида акс эттиришга)
хис-туйғуларини,
ҳулқ-атворининг
сабабларини
аҳамиятга
молик
обьектларга нисбатан муносабатнинг фахмлаб етишга ҳаракат қилади.
Таниқли
собиқ
иттифоқ
психологи
С.Л.Рубинштейн
ўз
изланишларидан бирида, “Кундалик ҳаётда одамлар билан муомалага
киришар эканмиз, биз уларнинг ҳулқ-атворига қараб мўлжалга оламиз.
Негаки, биз уларнинг ташқи маълумотлари моҳиятини гўё “уқуб”, яъни
мағзини чақиб чиқамиз ва шу йўсинда контекстда мужассамлашадиган
матннинг ички психологик жиҳати мавжуд бўлган мазмунини аниқлаймиз.
Бундай “уқув” наридан-бери тез юз беради, чунки теварак-атрофдагилар
билан муомала жараёнида бизда муайян даражада уларнинг ҳулқ-атворига
нисбатан автоматик тарзда амал қиладиган психологик ички маъно ҳосил
бўлади”, деб таърифлайди.
60
Ота-оналар муносабати турлари ва оилавий ўзаро муносабатлар омиллар
билан ўсмирларнинг мулоқот сифатларининг шаклланиши орасидаги ўзаро
боғланишларни аниқлаш мақсадида чет эл психологлари А.Я.Варга,
В.В.Столин ва Э.Г.Эйдемиллер, В.В.Юстицкислар томонидан ишлаб
чиқилган методикаларнинг жумҳуриятимизнинг психологик иқлим
шароитига мослаштирилган вариантидан фойдаландик.
Тадқиқот жараёнида ўсмирлар шахсининг мулоқотчанлик қобилияти
сифатлари, шахслараро муносабатлари билан ота-оналар муносабати турлари
ва оилавий ўзаро муносабат омилларининг орасидаги ўзаро корреляцион
боғланишларнинг турлича кўринишга эга эканлиги кузатилди.
Ўсмир ўғил болаларнинг мулоқотчанлик қобилиятининг сифат
кўрсатгичи билан ота-оналар муносабатининг «кичик омадсиз» тури ҳамда
оилавий ўзаро муносабатнинг қуйидаги омиллари орасида кучли манфий
мутаносибликнинг мавжудлиги аниқланди: «кам талабчанлик», «хаддан
ташқари қаттиққўллик», «ота-оналар уни жазоламасликка интилишади»,
«аёлларга нисбатан ҳурматсизлик ривожланган».
Ота-оналар томонидан «ота-оналар муносабати» турлари ва «оилавий
ўзаро муносабатлар» омилларини қўллашга бўлган эҳтиёжни ортгани сари,
ўсмирларнинг мулоқот сифатлари ёмонлаша бошлайди.
Қанчалар ота-оналар бола тарбиясига қатъиятсизлик билан қараса,
ўзгарувчан тарбияни қўлласа, ўзини фарзандининг олдида қандай тутишни
билмаса, кўпроқ фарзандининг хоҳиши билан иш тутишса, катталарни, аёлуэркакларни ҳурмат қилишга ўргатишмаса, уларда катталарга нисбатан
ҳурматсизлик, ўзини дунёга келганидан нафратланишлик, норозилик,
қайсарлик, худбинлик, яъни эгоистлик ва бераҳмлик каби шахс хусусиятлари
ва шахслараро муносабатларининг салбий шаклланишига олиб келади.
Ота-оналар томонидан қўлланилган «ёқимсиз, кутилмаган бола», «отаоналар орасида ички келишмовчилик» каби оилавий ўзаро муносабатлар
омиллари билан қиз болаларнинг мулоқот сифатларининг орасидаги ўзаро
боғлиқлик аҳамиятли даражада мусбат мутаносибликга эга эканлиги
кузатилди.
Ёки, аксинча, қиз болаларнинг мулоқот сифатлари билан «оилавий ўзаро
муносабатлар» ининг «хаддан ташқари ғамхўрлик қилишади» каби омили
билан ўзаро корреляцион боғланишлари орасида манфий муносабатнинг
мавжудлиги аниқланди. Бундай натижаларнинг кузатилишининг юз
бериши муқаррар тескари алоқанинг мавжуд бўлишида, субьект
томонидан ўзаро биргаликда ҳаракат натижалари ҳақида маълумот олиб
турилишини тақазо этади.
Шунингдек, ўзбек тилида таълим олаётган мактаб ўсмирларининг мулоқот
сифатлари билан ота-оналар муносабатининг «кооперация ёки бирлашма»
тури ҳамда оилавий ўзаро муносабатларнинг «кам талабчанлик», каби
омилларини сифат кўрсатгичи орасида ҳам ишонч даражасидаги, лекин,
тескари, манфий муносабат мавжудлиги аниқланди. Бошқача қилиб айтсак,
ота-оналар томонидан билдирилаётган совуққонлик, қўполлик ва
қаттиққўллик каби муносабатлар, ўсмирларда ҳам ота-оналарига итоат
61
қилишга бўлган иштиёқни сўндира бошлайди ва нафратланиш, ғазабланиш
каби сифатларни ўзида шакллантиришга бўлган интилиш кучаяди, десак
муболаға бўлмайди.
Тошкент шаҳри бўйича ўрганилган ўсмирларнинг мулоқот сифатлари
билан ота-оналар муносабатининг «авторитар ёки жоҳиллик, қаттиққўллик»
каби турининг сифат кўрсатгичи орасида жуда юқори ва ишонч
даражасидаги, лекин мусбат мутаносибликнинг мавжудлиги кузатилди.
Ёки, аксинча, Тошкент шаҳри бўйича ўрганилган ўсмирларнинг мулоқот
сифатлари билан ота-оналар муносабатининг «кооперация ёки бирлашма»
ҳамда «оилавий ўзаро муносабатлар» тестининг «кам талабчанлик» каби
омилининг сифат кўрсатгичи орасида ишонч даражасидаги манфий
муносабат мавжудлиги аниқланди.
Олинган натижалардан кўриниб турибдики, оиладаги психологик иқлим
шароитининг
бузуқлиги,
яъни,
эр-хотин
ўртасидаги
жараёнда
қўлланиладиган ҳолатлар, бир-бирига бўлган қўполлик-совуққонлик,
ҳақоратлашлару, бақир-чақирлар каби ўзаро салбий муносабтларни доимий
бўлиб туришини кузатаётган ҳар қандай болада ҳам бу кўринишларни ўз
шахсига сингдириб олишга, уларга тақлид қилишга ва мослашишга
мойиллик ҳосил бўлади.
Хоразм вилояти бўйича ўрганилган ўсмирларнинг мулоқот сифатлари
билан «оилавий ўзаро муносабатлар» тестининг «хаддан ташқари ғамхўрлик
қилишади», «ёқимсиз, кутилмаган бола», «ота-оналар орасида ички
келишмовчилик» каби омилларининг орасида ишонч даражасидаги тескари,
яъни манфий муносабат мавжудлиги кузатилди. Бу ўрганилган ота-оналар
ҳам ўз фарзандларини тарбиялашлари жараёнида, уларга нисбатан салбий
муносабатда бўлишлари билан характерланмоқдалар.
Шунингдек, бу ота-оналар фарзандларини эркин фикрлашига, эркин
ҳаракат қилишига, бирон-бир ишга мустақил қўл урушига рухсат
беришмасдан, фақат ўзлари хоҳлаган ишни қилдиришга интилишар эканлар.
Хаддан ташқари ғамхўрлик қилишлари, ёқимсиз, кутилмаган бола деб
ҳисоблашлари, ота-оналар орасидаги ички келишмовчиликларнинг кўп бўлиб
туриши каби оилавий ўзаро муносабатлар таъсири остида шаклланиб
келаётган болаларда, кичик омадсизлик, инифантанлик, ёки катта бўлгандан
кейин ҳам ҳар доим катталар ёрдамига ўзларида эҳтиёж сезадиган бўлиб
шакллнадилар.
Шу юқорида номлари кўрсатиб ўтилган каби оилавий ўзаро муносабатлар
нати ҳаёти давомида, ўзини ардоқлаш, ўзини севиш, ишонувчанлик, қулоқсолувчан-итоаткорлик, хаддан ташқари мослашувчанлик, раҳмдиллик, ўз
манфаатини кўзламаслик, шубҳаланаувчанлик, бошқаларга қараб иш
кўрувчанлик, жонкуяр–фидойилик каби шахслараро муносабатларни ўзида
ижобий шакллантиришга бўлган интилиш имкониятларидан ўзларини олиб
қочиш ҳолатлари юзага келади.
Лекин ота-оналар фарзандларига нисбатан қанчалар хушмуомалалик
муносабатида бўлсалар, уларнинг фарзандларини шахс хусусиятлари ва
мулоқот сифатларида ҳам ижобий шаклланиш юзага келади.
62
Gurlan tumani 36 –maktab ona tili va
adabiyot fani o`qituvchisi
Sanamjon Xudayberganova
ALISHER NAVOIY IJODI – TARBIYA MAKTABI
Alisher Navoiyning hayoti va ijodini o‘rganishda testlar, labirintlar, kichik
matnlar tuzib ishlash juda maqsadga muvofiq. Bolalar dars davomida 1-2tadan
mavzuga oid testlar tuzib, bir-birlari bilan almashlab ishlashlari bevosita ularni
test bilan ishlashga o‘rgatadi. Labirintlar bolalarni aql bilan ish tutishga o‘rgatsa,
kichik matnlar yaratish esa ularni fikrlashga, ijod qilishga undaydi. Beshinchi
sinfda ahloq-odobga oid, hikmatomuz ruboiylarini o‘qib o‘rganish ko‘zda tutilgan.
Ularni o‘rganishda tahlil qilish, misralarni nasrga aylantirish, mazmunini sharhlash
kabi topshiriqlar darsning faoliyatini oshiradi. Bu topshiriqlarni amalga oshirishda
sinf o‘quvchilarini kichik guruhlarga bo‘lib, zigzag usulida, ya’ni birin-ketin
topshiriqlarni tezkorlik bilan ishlashga o‘rgatish juda qiziqarli kechadi. Bunda vaqt
belgilab boriladi. Topshiriqlar turli stollarga qo‘yilib, guruhlar o‘rin almashib
ishlashadi.
Birinchi topshiriq: Test savollari bilan ishlang.
1.
Alisher Navoiy dastlab o‘z g‘azallarini qaysi tilda yaratgan?
A) arab tilida
B) fors-tojik tilida
C) o‘zbek tilida
2. Alisherning yozgan g‘azalidan ta’sirlanib: «Agar muyassar bo‘lsa edi, men
o‘zimning o‘n-o‘n ikki ming forsiy va turkiy tillarda yozgan baytimni shu g‘azalga
almashar edim va bu ishning yuzaga chiqishini zo‘r muvaffaqiyat hisoblardim»,
deb kim aytadi?
A) Lutfiy
B) Jomiy
C) Ganjaviy
3. Husayn Boyqaro nega Mashhaddan Marvga jo‘naydi?
A) kasalligi tufayli
B) toj-taxt uchun qo‘shin to‘plash maqsadida
C) ota-onasining bag‘rida bo‘lish uchun
4. Qatordan Alisherni har jihatdan yoqtirmagan va Hirotdan surgun qilgan
podshohni belgilang.
A) Husayn Boyqaro
B) Abulqosim Bobir
C) Abusaid
5. 1483 - 1485-yillarda Alisher qanday baxtga erishdi?
A) «Xazoyin ul-maoniy» devonlarini tuzadi.
B) «Xamsa» asarini yaratadi.
C) vazirlik lavozimiga erishadi.
6. Alisher Navoiyning ruboiylari boshqa shoirlarning ruboiylari63
dan qaysi jihati bilan farqlanadi?
A) ishqiyligi, falsafiyligi bilan
B) rang-barangligi, mazmunining chuqurligi bilan
C) tarbiyaviyligi bilan.
7. Alisher Navoiy haqiqiy insonning bezagi nimada deb biladi?
A) uning toj-taxti, mansabida
B) shohlar sallasiga sanchib qo‘yiladigan hukmdorlik
tamg‘asida
C) uning odobi va hayosida
8. Alisherni Samarqanddan Hirotga kim chaqiradi?
A) Do‘sti Husayn Boyqaro
B) Tog‘asi Mir Said Kobuliy
C) Ustozi Abdurahmon Jomiy
Ikkinchi topshiriq; Alisher Navoiy hayoti bilan bog‘liq bo‘lgan shaharlar beshta
nuqtada yillari bilan aks etgan. Siz shaharlarning nomini belgilang. Ular
quyidagilar:
1. (nuqta 1456-yil) – Mashhadga boradi.
2. (nuqta 1469-yil) – Samarqanddan Hirotga qaytadi.
3. (nuqta 1441-yil) – Hirotning Bog‘i Davlatxona joyida tug‘ilgan.
4. (nuqta 1460-yil) – Hirotdan Samarqandga ketadi.
5. (nuqta 1459- yil) – Mashhaddan Hirotga qaytadi.
Uchinchi topshiriq: Berilgan ismlarni to‘ldiring va ularning kimligini aniqlang:
1. G‘iyosiddin (Muhammad, otasi)
2. Shayx Abu Said (Chang, bobosi)
3. Mir Said (Kobuliy, tog‘asi)
4. Sharafiddin (Ali Yazdiy, tarixchi)
5. Abulqosim (Bobir, podshoh)
6. Husayn (Boyqaro, do‘sti).
To‘rtinchi topshiriq: Ushbu berilgan so‘zlardan foydalanib guruhingiz bilan
kichik matn yarating. («Xamsa», Nizomiy Ganjaviy, Xisrav Dehlaviy,
Abdurahmon Jomiy, Alisher Navoiy, turkiy til, baxt, betakror, nafis, she’riy
misralar...)
O‘quvchilar topshiriqlarni bajarib bo‘lgach, ruboiylar tahlili Alisher Navoiyning
«Hayrat ul-abror» dostonidagi hikoyat bilan boshlanadi.
O‘qituvchi: Bolalar, siz Makka haqida ko‘p eshitgansiz, Hajga borgan kishi o‘z
gunohlaridan forig‘ bo‘lishga, poklanishga umid qiladi. Hikoya qilinishicha, Ismoil
degan shaxs ham Makka safariga otlanadi, u yo‘lda Shayx Mo‘min bilan uchrashib
qoladi. Shayx Mo‘min bu yo‘lovchining haj orzusida ekanligini bilgach, undan:
- Onang bormi? – deb so‘raydi. Tasdiq javobini olgach:
- Yo‘ldan qaytib onang xizmatini qil, - deydi. Bu maslahat hoji bo‘lishni istagan
kishiga yoqmaydi. Shunda Shayx Mo‘min:
- Men ellik marta haj qilibman, bosh yalang, oyoq yalang va biror hamrohsiz.
Barchasini senga berdim. Sen onang ko‘ngli shodligin menga ber, - deydi.
64
- Xo‘sh, bobomiz Alisher Navoiy bu hikoyati orqali qanday fikrni ilgari surgan? –
savoli orqali o‘quvchilarga murojaat qilib, ularning fikrini bilishimiz va
ruboiylaridagi ma’nolarni sharhlash yo‘li bilan uqtirishimiz mumkin.
«Munshaot» asarida esa: «... Payg‘ambar buyuribdurkim, tangri taolo g‘azabi
ham ota g‘azabiga vobastadur. Kishi ota rizosin olsa, tangri taolo rizosin olgan
bo‘lur. ... Mashoyix so‘zidurkim... otang parvardigoringdur», - degan fikr bayon
qilingan.
Mana ko‘rdingizmi, balki xalq orasidagi «ota rozi – xudo rozi» degan naql o‘sha
davrlardan qolgandir.
Endigi topshiriqda har bir guruh bittadan ruboiyni nasrga aylantiradi. «Farzand
ato qullig‘in chu odat qilg‘ay» ruboiysining nasrdagi ko‘rinishi bunday bo‘lishi
mumkin: O‘z otasining hurmatini bajo keltirgan farzand dunyodagi eng baxtli
farzand bo‘la oladi. Mana shu hurmati tufayli uning kasb-kori rivoj topadi. Har
kim otasiga qanday munosabatda bo‘lsa, kelajakda xuddi shunday munosabat
uning o‘z farzandidan qaytadi. Darvoqe, bugungi o‘g‘il – ertaga ota, bugungi qiz ertaga ona bo‘lishi tabiiy, bu hayot qonunidir.
Ruboiylar sharhlangach, o‘quvchilarga ota-onani hurmatlash borasida xalqimiz
tomonidan yaratilgan maqollarni eslash vazifasi topshiriladi:
Ota-ona bo‘lar farzandga quyosh.
Ota-onang duosi,
O‘tga - suvga botirmas.
Otangni kaftingda tutsang,
Onangni boshingda tut.
Ota–onasini og‘ritgan el ichida xor bo‘lar,
Onasini og‘ritgan parcha nonga zor bo‘lar.
Ona mehribon, ota g‘amg‘uzor.
Oltin olma, duo ol.
Ma,’lumki, og‘zaki nutq ifodali o‘qish bilan chambarchas bog‘liq. Ruboiylarni
ifodali o‘qish uchun magnitafon tasmasidan namunalar eshittiriladi. Ruboiylarning
vazni aniqlanadi va o‘quvchilarga ko‘chma yozuv taxtasiga yozib quyilgan she’r
baxri bir necha bor takrorlatiladi. O‘qituvchi kodoskop orqali ekranga tushirilgan
ruboiyning barcha misralarini ushbu o‘lchov asosida yoddan ifodali o‘qiydi:
Ze=var ki/ shi=ga ne to/ju ne af=sar/ bil
-- -- V V -- V -- V -- -- -- -Ul ze=var/ a=dab bir=la/ ha=yo dar=xar/ bil.
Har kim=ki/ a=dab=siz=dur/ i=shin ab=tar/ bil,
Al=qis=sa/e=ran=lar=ga/ a=dab ze=var / bil.
-- -- V V -- -- V V -- -- -- -Far=zand a / to qul=li=g‘un/ chu o=dat qil/ g‘ay
Ul o=dat / i= la kas=bi/ sa=o=dat qil/ g‘ay.
Har kim=ki / a=to=g‘a ko‘p / ri=o=yat qil / g‘ay.
O‘g‘=li=din / an=ga bu ish/ si=ro=yat qil/ g‘ay.
Ruboiylarning qofiyasi (afsar, darxar, abtar, zevar, odat, saodat, rioyat, siroyat) ni
va misralar oxirida takror kelgan so‘zlar (bil, qilg‘ay) ni topib adabiyot
65
daftarlariga ko‘chirib yozadilar. Uyga vazifa qilib ushbu ruboiylarni belgilangan
vazn asosida yod olish va mazmunini so‘zlab berish topshiriladi.
Xulosa shuki, matn ustida ishlash, tahlil qilish, ifodali o‘qish jarayonlarida
o‘quvchilarga estetik tarbiya berish va ularning og‘zaki nutqini o‘stirish ko‘zda
tutiladi.
Gurlan tumani 37 –maktab ona tili
va adabiyot fani o`qituvchisi
Oltinoy O`razmetova
MUHAMMAD YUSUF IJODINI O‘RGANISH
(«Bir kuni», «Qushlar ham yig‘lar» she’rlari asosida)
«Poeziya tavsiflar bilan emas, balki ramzlar va obrazlar bilan so‘zlashi
kerak, poeziya tavsif etmaydi va undan nusxa ko‘chirmaydi, balki uni yaratadi», degan so‘zlar to‘lig‘icha hassos shoir Muhammad Yusuf she’riyatiga ham
daxldordir. Chunki Muhammad Yusuf poeziyasida shoir sof tuyo‘ularning
go‘zalligini nafis poetik obrazlarda mujassamlashtiradi. Shoirning ijodini
o‘rganishda o‘qituvchi shoir haqida qisqacha ma’lumot beradi. Ifodali o‘qish va
matn ustida ishlash jarayonida o‘qituvchi quyidagilarga alohida e’tibor beradi:
- Muhammad Yusuf she’riyatida mehr – muruvvat tuyg‘ularining badiiy talqini;
- Shoir qalbida paydo bo‘lgan iztiroblarning ifodalanishi;
- Insoniy tuyo‘ularning tarannum etilishi;
- She’rlarning badiiy xususiyatlari.
Darsning ko‘rgazmasi sifatida va o‘quvchilarni kitobxon-ligini oshirish
maqsadida Ibrohim Karimning «Begona» xotira-nomasi, Shukrullo ijodining turfa
qirralari «Umrboqiylik» kitobi, Muhammad Yusufning she’riy to‘plamlari tavsiya
qilinadi.
Texnik vositalar: magnitafon, kodoskop.
Darsning maqsadi: 1. O‘quvchilardagi mustaqil erkin fikrlash ma’naviy
teranlik xususiyatlarini shakllantirish. 2. O‘quv-chilarda ifodali o‘qish va she’riy
asar tahlili ko‘nikmalarini takomillashtirish. 3. Milliy qadriyatlarga hurmat ruhida
tarbiyalash. 4. She’riy go‘zallik va nafosatni his qilishga o‘rgatish.
Darsning shiori:
Shunday damlar yio‘lamasdan yozolmayman she’r.
Senga nima, to‘xtab, yurib, urib turaver.
- Sohibdilim, mayliga-yu, ko‘p yio‘laysan-da,
Qarab tursam, hech bir yayrab sen kulmaysan-da.
(M.Yusuf «Yurak bilan suhbat»)
Darsning uslubi: Ijodiy izlanish uslubi.
Birinchi topshiriq: «Aql qasr – Test» da o‘quvchilar darslikda berilgan
savol-topshiriqlar bilan ishlaydilar. Ular yuzasi-dan ikkitadan test tuzadilar va birbirlari bilan almashib ishlaydilar. Mustahkamlash uchun tuzilgan eng yaxshi testlar
savol tariqasida sinfda beriladi. Masalan:
66
1 Shoir badiiy ijodni qachon boshlagan?
2. Muhammad Yusuf she’riyatga qanday munosabatda bo‘lgan?
3. Ilk to‘plamining nomini ayting.
4. Qanday she’riy kitoblarini bilasiz?
5. Uning she’rlari nima uchun kitobxonning ko‘ngil mulkiga
aylandi? kabi...
So‘z san’ati inson nutqiga fayz berib, uning ta’sir kuchini oshiradi. Bu
haqda O‘rta Osiyoning mutafakkiri Abu Nasr Farobiy (873-950) o‘zining ilmiy
ishlarida ovoz, nutqning tarbiyaviy roliga alohida ahamiyat berib, ifodali o‘qish
zo‘r san’at ekanligini aytadi. She’rlarni ifodali o‘qishdan oldin barmoq vaznidagi
she’rlarning tuzilishi va o‘qilishiga e’tibor qaratiladi. Barmoq sistemasiga xos
she’rlar cho‘ziq va qisqa bo‘o‘inlarga ajratilmaydi. Balki hijolar miqdoriga
asoslanadi. Bunday she’rlarning misralaridagi hijolar soni bir xilda tekis
takrorlanib keladi.
Ikkinchi topshiriq: «Nazm daqiqasi»ning birinchi bosqichi ifodali o‘qish
bo‘lib, unda magnit lentasidan she’rlar o‘qiladi. O‘quvchilar she’rlarning o‘qilish
texnikasiga e’tibor qaratishadi. Va birgalikda she’rlarni o‘qishadi, yod olishadi.
Qalamda she’rlarning turoqlarini belgilab turishadi:
Ter=lar oq=di/ suv bo‘=lib bir=dan
4+5=9
Va gur=sil=lab/ yi=qil=di te=rak.
4+5=9
A=ka biz=ning/ qil=mi=shi=miz=dan 4+5=9
Tun=da qush=lar/ yio‘=la=sa ke=rak. 4+5=9
Uchinchi topshiriq: «Nazm daqiqasi»ning ikkinchi bosqichi ongli o‘qishda
o‘quvchilar she’r mazmuniga e’tibor qaratishadi. She’riy misralarni matnga
aylantiradilar. Og‘zaki tushungan-larini gapirib beradilar. Ular xulosa
chiqarishlaridan oldin o‘qituvchi kodoskopdan kitoblardan olingan parchalarni
qiroat bilan o‘qiydi. «Men tuo‘ilgan yili quloqlashtirish davri boshlanib, otamni
surgun qilinadigan odamlar safiga qo‘shib qo‘yishdi. Quloqlarni etap qilish punkti
to‘s-to‘polon, odamlar dod-faryod ko‘targan, qarindosh–urug‘, yoru birodarlar
xayrlashmoqda. 1931-yilning jazirama avgust oyida otam Karimjon amin, buvim
Zebuniso, onam Xosiyatxon hamda uchta akam, bitta opam va men – jami 8
kishini uyimizdan haydab, kechasi qizil vagonga xuddi mollarday birin-ketin
tiqishdi. Erkak, xotin, bolalar aralash bo‘lgan bu vagonda hech qanday sharoit
yo‘q edi. Qanchalar dahshat! Ammo rus bolsheviklari uchun bular odam emas,
«sinfiy dushman» bo‘lib ularning mol-qo‘ychalik ham qadr-qimmati yo‘q edi»
(Ibrohim Karimov. «Begona» xotiranomasi).
«O‘sha yillari xalq orasida Sho‘roga haqsizlik degan gap paydo bo‘ldi.
Haqsizlikka duchor bo‘lganlar kimlar edi? Eski kitob o‘qigan mulla odamlar, yana
tuzukroq hovli-joyi bor kishilar. Xususiy mulk bahonasi bilan ularning moldunyosi musodara qilina boshlandi. Boshqalarga berildi. Xo‘sh, yetti-sakkiz
bolasini chirqi-ratib kim o‘z qo‘shnisining, mahalladoshining uy-joyini o‘zlashtiradi? Vijdoni bor odamlar bunday qilmaydi. Lekin shu ishni qilganlar ham ko‘p
bo‘ldi. Birovning haqqidan, ko‘z yoshidan qo‘rqmaganlar ham bo‘ldi».
Parchalar o‘qib eshittirilgach, ularga quyidagi savollarni berib murojaat
qilish bilan bahs – munozara bosqichiga kirish mumkin: 1. Keltirilgan parchalar
67
sizda qanday taassurot uyg‘otdi va shoirning «Qushlar ham yio‘lar» she’riga
aloqadorligi bormi?
2. She’rdagi qushlar timsoli o‘rnida uy-joysiz qolgan bolalarni tasavvur qilib
ko‘rdingizmi?
3. Mustabid davrning ana shunday og‘ir kunlarida hayot kechirgan insonlar
haqidagi o‘ylaringiz.
4. Muhammad Yusufning she’rlariga munosabatingiz, kabi... savollarga
o‘quvchilar o‘z mulohazalarini bildiradilar. So‘nggi savolga ular shoir ijodiga katta
qiziqish bilan qarashganini, she’rlarni hayajon bilan o‘qishganini, shoir she’rga
solgan muammolar oldida ma’suliyatni his qilganlarini bayon etishadi.
Darsimizning shioridan ko‘rinib turibdiki, shoir o‘z yuragi bilan tez-tez
suhbat quradi. Yuragining kulmasligi yurtining o‘amnok, dardli ekanligidan xabar
beradi. Shoirlar qachonki, o‘z yurtlarini tinch, farovonligini, hazrati insonlarini
ko‘rsagina shodlanishlarini ta’kidlaydi.
Uyga vazifa qilib she’rlarni yodlash, matnning namunali ijrosini tinglash va
o‘z ijrosini magnit tasmasiga yozib olish beriladi. «Men sevgan shoir», «Qushlar
bizning do‘stimiz» mavzu-larida kichik matn yaratish topshiriq qilib beriladi.
Xulosa qilib shuni aytish mumkinki, ijodiy izlanish darslari iqtidorli va
ijodkor, chinakam fanimiz ixlosmandlari bo‘lgan bolalarni kashf qiladi. Ayni
vaqtda ularga ota-ona, hayot, mehnat, hunar, odamiylikni ulug‘lash, tabiat va
hayvonot dunyosini e’zozlash, do‘stlik va birodarlikni qadrlashni o‘rgatadi.
Cайдуллаева М.Б, спецшкола №24 г.Ургенч.
Урок – концерт в 8 классе
Тема урока:
Урок – концерт в 8 классе
Цели урока: закрепить пройденное о жизни и творчестве Ф.И. Тютчева, А.А.
Фета, А.К.Толстого; при помощи стихов и иллюстрации картин изобразить
красоту русской природы; показать музыкальность стихов поэтов.
Оборудование: портреты поэтов; карточки
Ход урока.
1.Здравствуйте, ребята! Я сегодня проведу у Вас урок , посвященный
поэзии. А именно
дам стихотворения, которые раскрывают красоту
природы.
Пожалуйста, разделитесь на три группы: в первой группе любители поэзии
Тютчева, во второй – Фета, в третьей – Толстого.
Но сначала вам нужно угадать, чьи это стихи.
Пустеет воздух,птиц не слышно боле,
Но далеко ещё до первых зимних бурь –
И льётся чистая и тёплая лазурь
На отдыхающем поле…(Тютчев)
Шёпот, робкое дыханье,
Трели соловья,
68
Серебро и колыханье
Сонного ручья
(Фет)
Острою секирой ранена берёза,
По коре сребристой покатились слезы;
Ты не плачь, берёза, бедная, не сетуй!
Рана
не
смертельна,
вылечится
к
лету….(Толстой).
2 Я хочу вам сказать, что на стихи поэта Фета написаны романсы
композитором А.Е.Варламовым «На заре ты её не буди, «Я тебе ничего не
скажу» музыку написал П.И.Чайковский… Чайковский говорил о Фете:
«Это не просто поэт, скорее поэт – музыкант, как бы избегающий даже таких
тем, которые легко поддаются выражению словом. Фет в лучшие минуты
выходит из предметов, указанных поэзией и смело делает шаг в нашу
область». Да и сам Фет писал: «Меня всегда тянула из определенной области
слов в неопределенную область музыки». Фет всегда считал, что поэзия и
музыка не только родственны, но и нераздельны.
Прекрасен романс на стихи Тютчева: Я встретил вас - и все былое
В отжившем сердце ожило;
Я вспомнил время золотое –
И сердцу стало так тепло…
А.К.Толстому принадлежит один из лучших романсов
«Средь шумного бала, случайно,
В тревоге мирской суеты,
Тебя я увидел , но тайна
Твои покрывала черты…
3. Ребята, что объединяет этих трех поэтов? ( при помощи кругов Эйлера
выясняем общее и различие : их стихотворения посвящены природе: Фет
написал о лете, Тютчев – об осени, Толстой – о весне).
А кто из узбекских поэтов писал о природе?
4. О красоте природы писали не только наши поэты, но и ее изображали на
картинах, посмотрите картины известного русского художника Шишкина.
(по картине угадывают времена года). Кого из узбекских художников –
пейзажистов вы знаете?
;. Ребята, вы обратили внимание , что стихотворения этих поэтов
музыкальны, так и хочется запеть их.
Давайте попробуем спеть «Я пришел к тебе с приветом». Как вы думаете, о
чем это стихотворение. Я думаю, что рано утром друг пришел к своей
подруге, чтобы рассказать, как красиво утреннее солнце, что он согревать
начало листочки, что и в лесу все проснулось: деревья, птицы, что от
свежего, солнечного утра хочется запеть. А стихотворение какого узбекского
поэта вы знаете о природе, о временах года? (А.Арипов. Сен бахорни
согинмадингми?).
69
Каждая группа исполняет романс на стихи своего любимого поэта :
приходим к выводу любовь и природа едины..
Задание на дом: выучить стихотворения поэтов наизусть и уметь их петь.
Машарипова С.Г.,
спецшкола №8 г.Ургенч
Выражение содействия и противодействия.
Цели урока:
1. Ознакомить учащихся с конструкциями, употребляемыми для
выражения содействия и противодействия.
2. Беседа о здоровом образе жизни.
3. Развитие устной и письменной речи учащихся.
Наглядность: доска, мел, учебник для 8-го класса, иллюстративные
картинки.
ПЛАН УРОКА:
1.
2.
3.
4.
5.
Организационный момент.
Опрос домашнего задания.
Новая тема.
Закрепление.
Комментирование оценок.
Ход урока.
1.Орг.момент.
Приветствие.
Опрос дежурного. После
предлагаю назвать курс доллара
отметки
отсутствующих
2.Опрос домашнего задания.
Проверка упражнения № 57
3.Новая тема начинается со вступительного слова учителя, которая
предлагает физкульт минутку. После физкульт минутки вопросы учащимся:
- Как вы думаете зачем проведена физкульт минутка? (Ответ: Чтобы быть
бодрыми и свежими)
- А, вообще, зачем нужна физкультура? (Чтобы быть здоровыми)
Вот об этом мы поговорим на уроке. А тема называется “Выражение
содействия и противодействия”
Чтение следующих конструкций
70
Конструкции, употребляемые для выражения содействия.
Помочь (помогать)
способствовать
Содействовать
оказать (оказывать)
помощь
+ сущ. Дат. падеже
+ тому
кто, что
кого, чего
…,…
Конструкция, употребляемые для выражения противодействия.
Мешать
препятствовать
Оказать (оказывать)
сопротивостоять
Бороться
Кому? Чему?
+ сущ. в Дат.падеже
+ тому,
Кто, что,
кого, чего,
…,…
Т.п (с чем?, с кем?)
В.п (за что?, за кого?)
Вести борьбу
с теми,
Кто,что,кого,чего, …
Выступать против
+ сущ. в Р.п (кого?, чего?)
+ того, кто, что, кого, чего,…
Составить с этими конструкциями предложения
Например:
Утренняя гимнастика способствует тому, чтобы укрепляется здоровье
4. Закрепление.
А) Прочитать текст на стр. 34 упр № 59
Обратить внимание на выделенные конструкции.
Правильному физическому и умственному развитию учащихся
способствуют соблюдение режима дня, физические упражнения и
правильное питание. Регулярные занятия утренней гимнастикой,
спортивные тренировки способствуют укреплению общего здоровья,
71
помогают
организму
противостоять
различным
заболеваниям,
содействуют гармоничному развитию всего организма школьника….
Б) Ответить на вопросы, употребляя изученные конструкции.
1. Чему способствуют соблюдение режима дня, занятия спортом,
правильное питание?
2. Чему способствуют регулярные занятия утренней гимнастикой и
спортом?
3. Какую роль играют минеральные вещества?
В) Беседа о здоровом образе жизни. Рассказать каким видом спорта он
(она) занимается. Имеет ли режим дня? Зачем нужен спорт?
Г) Письменное выполнение упражнения № 61. Записать, вставляя
пропущенные слова и словосочетания, обозначающие содействие и
противодействие.
1. Прогулки и игры на свежем воздухе … улучшению самочувствия.
2. Регулярные занятия спортом … укреплению здоровья, … организму
в его борьбе с инфекцией.
Д) Письменное выполнение упражнения № 62. Заменить простые
предложения сложными.
Образец:
Знания способствуют развитию чувства уверенности. – Знания
способствуют тому, что развивается уверенность.
6. Домашнее задание.
Выполнить упражнение № 63.
7. Комментирование оценок.
Cабирова О.К.,
школа №1 г.Ургенча
Обозначение одного предмета к другому предмету.
(7 класс)
Цели урока : повторить и закрепить тему: А.П.Чехов «Хамелеон» ;
Научить употреблять в речи предлоги у,около, возле,вблизи
(чего?); рядом с (чем?), под (чем?) в,на (чем?); (от чего?);
Научить различать простое предложение от СПП,типа: находиться там,
где….
Оборудование: портрет Чехова, иллюстрация к рассказу «Хамелеон»,
карточки.
Ход урока
1.Разговорная пятиминутка
Вопрос: любят ли они март месяц? Почему? Какие подарки сделали членам
семьи женщинам? Будут ли подарки членам семьи в Навруз? Вспоминаем
про «Год сеьм».
2. Повторение пройденного.
72
Учащиеся говорят, что домашнее задание было жизнь и творчество
А.П.Чехова и пересказ содержание рассказа «Хамелеон».
К доске выходят 3 ученика и по кластеру пересказывают пройденную тему.
Учащиеся также в тетрадях по кластеру вспоминают домашнее задание.
Делаем упор на дружелюбную семью автора.
3. Вступительное слово к новой теме по рассказу «Хамелеон»,
Работа с карточками: №1
Нужно употребляя словосочетания: находиться у,около,возле, вблизи (чего?)
вспомнить начало рассказа «Хамелеон», т.е. составить предложение.
№2
Употребляя словосочетание располагаться рядом (с чем?) продолжить
рассказ «Хамелеон»
№3
Употребляя словосочетание стоять под (чем?) составить предложение по
рассказу «Хамелеон»
№4
Употребляя словосочетание стоять (лежать) в , на (чём?), составить
предложение по рассказу «Хамелеон»
№5
Употребляя глаголы находиться (располагаться) стоять,лежать, составить
сложное предложение , со словами,там, где…
1. Новая тема
Учитель делает вывод, что пересказать содержание любого рассказа
можно, употребляя различные предложения. В этом случае это были
простые предложения в родительном,творительном и винительном
падежах. Также и сложными предложениями. Это и есть новая тема.
6.Закрепление
1. Беседа о том, где находиться их дом и как они добираются до школы
(нужно использовать слова из таблицы)
2. Выполнение упражнений №210 (устно), 213 и 214 (письменно).
3.Вывод по новой теме.
7.Комментирование баллов и задание на дом: упр.215.
Matnazarova G – Qo’shko’pir tumanidagi
12-maktabning ona tili va adabiyot fani o’qituvchisi
Ona tili darslarida muammoli ta’lim texnologiyasidan foydalanish
Ta’lim oluvchilar tomonidan o’zlashtirilishi va mustaqil fikr yuritishlariga
undashi bevosita ta’lim beruvchi faoliyatiga bog`liq. Ta’lim beruvchi ta’lim
oluvchilarni faollashtiradigan, o’zi va o’rganuvchi uchun qulay bo’lgan yo’l , usul
va uslublarni o’qitish shakllari metod va vaziyatlarni izlaydi. Ta’lim oluvchilarni
mustaqil fikrlashga o’rgatib o’quv jarayonining yuqori sifat va samaradorligiga
73
erishadi. Zero, "agar bolalar erkin fikrlashni o’rganmasa, berilgan ta’lim samarasi
past bo’lishi muqarrar".
Yosh avlodni erkin mustaqil fikrlashi uchun ta’lim tizimida muammoli
usuldan, muammoli vaziyatlarni yaratish yoki muammoli ta’limni tashkillashtirish
maqsadga muvofiqdir.
Muammoli ta’lim deyilganda, o’quv materialini ta’lim oluvchilar ongida ilmiy
izlanishga undash, bilish vazifalari va muammolari paydo bo’ladigan qilib
o’rganish tushuniladi. O’rgatishning bu usulida ta’lim oluvchining fikrlash
faoliyatida mantiqiy, to’g’ri, ilmiy xulosalarni izlash va o’zlashtirishga
rag’batlantiradigan muammoli vaziyatlar vujudga keladi. Yuzaga kelgan
muammoni xal qilish uchun, u o’rganiladigan qoidalarni to’g’ri tushunib olishga
intiladi. Muammoli ta’limni tashkil qilishdan asosiy maqsad:
a)
o`quvchilarni mustaqil fikrlashga o’rgatish;
b)
mustaqil bilim olish , o’z ustida ishlash ko’nikmasini singdirish;
v)ta’lim oluvchilarni izlanuvchanlik qobiliyatlarini shakllantirnsh:
g) o’z fikr - mulohaza va takliflariga suyanib xulosa chiqarishga, fikrlarni dalillar
asosida asoslab berishga tajribalar o’tkazishga o’rgatishdan iboratdir.
1. Bugungi kunda uzluksiz ta’lim tizimida muammoli vaziyatlarning har xil
turlaridan foydalanilmoqda.
Tajribalarning ko’rsatishicha muammo natijalarini topish, ta’lim
oluvchilarda o`qlishga havas, izlash-qidirishga intilish, intellektual hislar, ruhiy
kechinmalarni hosil qiladi. Muammoli tatlim va uni tashkil etish bir qancha
afzalliklarga ham ega:
1.
Muammoli ta’lim ta’lim oluvchilarni mantiqiy-ilmiy, ijodiy, fikrlashga
o’rgatadi.
2.
Muammoli ta’lim o’quv axborotini chuqurroq o’zlashtirishga olib keladi.
3.
Ruhiy qoniqish, o’z imkoniyatlarini va kuchiga ishonish tuyg’usini
vujudga keltirish.
4.
Ta’lim oluvchilarda yangiliklar yaratish va mantiqiy xulosalar
chiqarishga imkon yaratadi.
5.
Ta’lim oluvchilarning fikrlash faoliyatida ularda har narsani bilishga
havas, fahm-farosatlikni tarbiyalashga yordam beradi.
6.
Ta’lim oluvchiga mustaqil o’qishga qiziqish va yangilikka intilish hissini
o’stiradi.
7.
Ta’lim oluvchida ijod qilishga intilish va o’zgalar fikrini hurmat qilish
kabi shaxsiy fazilatlarni taribyalashga yordam beradi.
Sharq mutaffakiri A.R. Beruniyning pedagogik va didaktik qarashlarida,
o’quvchilarning o’qitish hamda taribiyalash jarayonida birinchidan, turli
mavzularda mulohazalar yuritishni, shuningdek o’quvchining zerikmasligini,
xotirasiga malol keltirmaslikni (zo’riqtirmaslikni) ta’kidlab aytgan fikrlarini
keltirish joiz: "Bizning maqsadimiz o’quvchini toliqtirib qo’ymaslikdir, hadeb bir
narsani o’qiyberish zerikarli bo’ladi, va toqatni toq qiladi. Agar o’quvchi bir
masaladan boshqa bir masalaga o`tib tursa u xuddi turli tuman bog`-rog’larda sayr
qilgandek bo’ladi, bir bog’dan o’tar-o’tmas, boshqa bog’ boshlanadi. Kishi
74
ularning hammasini ko’rgisi va tomosha qilgisi keladi. Har bir yangi voqea-narsa
kishiga rohat bag’ishlaydi".
Muammoli ta’lim ona tili o’qitishda keng qo’llanadigan interfaol
metodlardan biridir. Bu ta’lim texnologiyasi o’quvchini fikrlashga, mulohazali
bo’lishga, o’rganilayotgan hodisa haqida keng va chuqur mushohada yuritishga
o’rgatadi. Til hodisalarini o’rgatishda shu texnologiyadan foydalanilsa, o’quvchilar
mavzuni teran va ongli idrok etadilar. Ona tili ta’limida hamma mavzularni
o’rgatishda bu usuldan foydalanib bo’lmaydi. Mavzu mohiyatidan kelib chiqqan
holda bu usul qo’llanishi mumkin. O’qituvchi muammo qo’yilishi mumkin bo’lgan
mavzuni to’g’ri belgilay olishi kerak. Agar mavzu to’g’ri belgilanmasa, kutilgan
natijaga erishib bo’lmaydi.
Muammo darsning ma’lum qismida yuzaga keltiriladi va o’quvchilar
e’tiboriga havola etiladi. O’quvchilar qo’yilgan muammoni hal qilish uchun
mavzuga oid nazariy tushunchalarni atroflicha o’rganadilar, muammo yechimiga
yordam beradigan amaliy ishlarni bajaradilar. Bunday amaliy ishlarga til
hodisalarini taqqoslash, guruhlarga ajratish, misollar topish, hukm chiqarish kabi
mustaqil ishlar kiradi.
O’qituvchi bu texnologiyani qo’llashda sinfni guruhlarga bo’lib ish
olib borsa, maqsadga erishish imkoniyatlari kengayadi. Guruhlar muammoni
birinchi bo’lib yechishga intiladilar va faolroq ishlaydilar. Guruhlar bilan ish olib
borish muammo yuzasidan bir necha yechimlarni qiyoslash imkoniyatini ham
beradi. O’quvchilar o’qituvchi yordamida muammoga oid eng to’g’ri yechimni
belgilaydilar.
“Guruhlarda ishlash ” metodi.
Bu keng qo’llanadigan interfaol metodlardan bo’lib, bu metod
o’quvchilarning darsdagi faolligini ta’minlaydi, ularning munozarada qatnashish
huquqini ta’minlaydi, boshqalar fikrini qadrlashga o’rgatadi. Guruhlar bilan ishlash
o’quvchilar o’rtasida vazifalarni aniq taqsimlashga tayanadi.
5-sinfda o’tiladigan «O’zakdosh so’zlar» mavzusini shu metod asosida
o’rganish haqidagi fikrlarimizni bayon qilamiz.
O’tilgan mavzu iboralar haqida bo’lib, unga doir bilimlar savol-javoblar va
mashqlar orqali mustahkamlangandan so’ng yangi mavzu e’lon
qilinadi.
O’qituvchi mavzuni elon
qilib, bugungi o’tiladigan darsning maqsadini
tushuntiradi va bu maqsadga erishish uchun sinfning guruhlarga bo’linib ishlashini
aytadi. Sinf
o’quvchilari o’qituvchi tomonidan to’rt guruhga bo’linadi. (Bu
guruhlar soni bundan boshqacha bo’lishi ham mumkin, biz mavzuning
mohiyatidan kelib chiqib to’rt guruhta ajratyapmiz).
1-guruh
“Zukko”
2-guruh
“Ziyo”
3-guruh
“Ibora”
4-guruh
“Bog’lovchi”
O’qituvchi guruhlarning vazifasini tushuntirib, ularga quyidagi savollarni
beradi:
1.
So’zning tarkibiga nimalar kiradi?
2.
O’zak deganda nimani tushunasiz?
75
O’kuvchilar boshlang’ich sinfda va 5-sinfda o’quv yilining boshida «So’z
tarkibi» mavzusi bo’yicha olgan bilimlari asosida savollarga javob beradilar.
Birinchi savolga «Zukko» va «Ziyo» guruhlari javob bersa, ikkinchi savolga
«Ibora» va «Bog’lovchi» guruhlari javob beradi. O’qituvchi guruhlarning
javoblarini qiyoslab, zarur tuzatishlar kiritadi va to’g’ri javobni belgilaydi.
Shundan so’ng 140-mashqni ishlash bilan yangi mavzu boshlanadi.
1-topshiriq. Matnni o’qing, daraxt, gul, meva, o’smoq so’zlari qo’llanilgan
shakllarni alohida ustunchalarga yozing. O’qituvchi har bir so’zni bittadan guruhga
beradi va topshiriq asosida bajarilishi kerakligini aytadi. Mashqning birinchi sharti
quyidagicha bajariladi:
“Zukko”
gul
gulzorga
gulzordagi
“Ziyo”
daraxt
daraxtlar
daraxtlardan
“Ibora”
meva
mevali
sermeva
“Bog’lovchi”
o’smoq
o’sgan
gullarga
Har bir guruhdan bittadan vakil chiqib, yuqoridagi so’zlarni doskaga yozadi.
O’qituvchi o’quvchilarning e’tiborini doskadagi barcha so’zlarga qaratadi.
2-topshiriq. Har bir ustunchada asosiy ma’no qaysi qism bilan ifodalanishini
aniqlang. Uning ustiga ∩ (yoy) belgisini qo’ying.
Guruh o’quvchilari 1-ustunchada asosiy ma’no gul so’zi orqali, 2ustunchada daraxt so’zi orqali. 3-ustunchada meva so’zi orqali, 4-ustunchada
o’smoq fe’li orqali ifodalanganini aytadilar.
O’qituvchi: Har bir ustundagi so’zlarning o’xshash tomoni qaysi?
O’quvchilar: Bu so’zlarning o’zagi bir xil.
3 topshiriq. “Maktab bog’i” matni asosida o’z maktabingiz bog’i tasvirini
qo’shib matn tuzing.
O’quvchilar o’qituvchi rahbarligida matn tuzadilar.
Shundan so’ng mavzu yuzasidan xulosa chiqarish imkoni yuzaga keladi.
Buning uchun o’qituvchi har bir guruhga savollar beradi va ularning javoblarini
umumlashtiradi.
«Zukko» guruhiga: O’zakdosh so’zlar deb qanday so’zlarga aytamiz?
«Ziyo» guruhiga: So’z qanday qismlardan iborat bo’ladi?
«Ibora» guruhiga: Atash, nomlash ma’nosini so’zning qaysi qismi ifodalab
beradi?
«Bog’lovchi» guruhiga: O’zakka qo’shilib keladigan qism nima deb
yuritiladi?
Guruh a’zolari savollarga javob topadilar va javoblarni ma’lum qiladilar.
Shu asosda umumlashgan xulosa chiqariladi.
Dars davom ettirilib, 141-mashq ishlanadi. Mashq shartida ot, sifat, son,
olmosh, fe’llarning o’zak va qo’shimchalarini ajratib, jadvalga joylashtirish hamda
ularning o’zagini belgilash topshirilgan.
76
«Zukko»
Ot
«Ziyo»
Sifat
«Ibora»
Fe’l
«Bog’lovchi»
Olmosh
yillikni
bog’dagi mevali
aralash
U
chorakdan
yaxshigina
bitirdim
mendek
o’qichuvchilar
ahmoqqa
boshladim
qayoqdan
dadam
pastki
tursin
Oyim
rost
kirgaiini
insof
sermeva
bilshlolmas
qo’yilgani
Son
bo’lsii
birinchi uchinchi
quvonishar
2-topshiriq. Har bir ustundagi o’zaklar qaysi jihatdan o’xshash ekanligini
tushuntirish va qatorlarni davom ettirish.
O’quvchilar har bir ustundagi o’zaklar qo’shimcha olganligi bilan o’xshash
ekanligini aytadilar.
3-topshiriq. To’ldirilgan qatorlar asosida xar bir so’z turkumi qanday
qo’shimchalar olishi haqida xulosa chiqaring.
«Zukko» - ot turkumi so’z yasovchi, egalik, kelishik va ko’plik
qo’shimchalarini oladi.
“Ziyo”
sifat turkumi -gina erkalash qo’shimchasini hamda -li, -dagi, ir kabi yasovchi qo’shimchalarni, son turkumi -nchi qo’shimchasini qabul qilgan.
«Ibora» - fe’l turkumi zamon, shaxs-son, mayl, bo’lishsizlik, sifatdosh shakli
qo’shimchalarini qabul qilgan.
«Bog’lovchi» - olmosh -dek qo’shimchasini va -dan kelishik qo’shimchasini
qabul qilgan.
Bu mashqlarni ishlab tegishli xulosalar chiqarilgandan so’ng, test savollari
bilan ishlash mumkin.
Darsning ana shunday usul asosida o’tkazilishi o’quvchilarning dars
jarayonida faol ishtirokchi bo’lishiga yordam beradi.
Darslarni guruhlararo bellashuv tarzida o’tkazish ta’lim jarayonining jonli va
qiziqarli bo’lishiga yordam ko’rsatadi..
Guruhlararo bellashuv esa ikki guruh bilan ishlashga mo’ljallangan. Bu
usulda dars o’tkazish uchun sinf ikki guruhga bo’linadi. Albatta, sinfni guruhlarga
ajratish o’qituvchi tomonidan amalga oshirilishi va har ikki guruhda faol
o’quvchilar miqdorining teng bo’lishiga erishish lozim. Shundan so’ng guruhlarga
mavzuga doir topshiriqlar berib boriladi va har bir guruhga topshiriqning
bajarilishiga, darsdagi faolligiga ko’ra ball qo’yib boriladi. Guruhlar bu
topshiriqlarni bajarish va mavzu yuzasidan xulosalar chiqarish, ijodiy ishlar
77
bajarish jarayonida ham tengma-teng ishtirok etib boradilar. Guruhlar tomonidan
yo’l qo’yilgan xato tanqid qilinmaydi, balki uni tuzatishga imkon beriladi.
Guruhlar bir-birlarining xatolarini, kamchiliklarini tuzatishi va shuning hisobiga
qo’shimcha ball olish imkoniyatiga ega bo’ladi. Guruhlar tomonidan to’planadigan
ballar oldindan tayyorlab qo’yilgan raqamlar orqali maxsus qog’oz kataklarga
qo’yib boriladi. Guruh a’zolari o’zlari to’playotgan ballarni ko’rib, hisoblab
boradi. Ortda qolayotgan guruh ko’proq ball to’plashga harakat qiladi. Bu esa
sinfdagi faollikni yanada oshiradi va o’quvchilarni harakatdagi sub’ektga,
izlanuvchan, ijodkor hamda fikrlovchi shaxsga aylantiradi. Bunday darajaga
erishish uchui shunga mos dars mavzusini tanlay bilish kerak. Har qanday mavzuni
bu usul asosida o’rganib bo’lmaydi.
МУНДАРИЖА
1.Джуманиязова С.Р…………………………………………………бет 3-6
2.Юлдашева Р.Ж……………………………………………………..бет 6-12
3.Маткулиева З……………………………………………………….бет 12-14
4.Собиров К…………………………………………………………..бет 14-17
5.Насретдинова З……………………………………………………..бет 17-22
6.Атаджанова А.Ш…………………………………………………...бет 22-24
7.Степанкова Т.А…………………………………………………….бет 24-28
78
8.Махмудова Н, Аҳмедов Т…………………………………………бет 28-30
9.Толмачёва Е.В………………………………………………………бет 30-32
10.Атаджанова Л………………………………………………………бет 33-40
11.Маткулиева М………………………………………………………бет 40-42
12.Атаджанова А.К…………………………………………………….бет 42-50
13.Собирова Н…………………………………………………………..бет 50-54
14.Салаева Ш……………………………………………………………бет 54-57
15.Машарипова Ш.Р…………………………………………………….бет 57-58
16.Салаева Ш…………………………………………………………….бет 59-60
17.Кучкарова Г…………………………………………………………..бет 60-63
18.Матмуратова Н.Б……………………………………………………..бет 63-66
19.Худайберганова С……………………………………………………бет 66-69
20.Уразметова О…………………………………………………………бет 69-71
21.Сайдуллаева М.Б……………………………………………………..бет 71-73
22.Машарипова С.Г……………………………………………………...бет 73-75
23.Сабирова О.К…………………………………………………………бет 75-76
24.Матназарова Г………………………………………………………...бет 77-81
79
80
81
Download